Postavlja se zanimljivo pitanje; Koliko generacija unazad utiče na porodični sistem i pojedinca. Istraživanja u porodičnoj psihoterapiji su potvrdila da se obrasci ponašanja prenose sa sigurno tri do pet generacija. Tri generacije su takođe i opseg u kome obično možemo da dođemo do informacija o porodičnim sudbinama i značajnim događajima. Posebno za prvu metodu „Redova ljubavi“, budući da se bazirala smo na postojećim podacima, važno je imati što više informacija.

Bert Helinger je u nekim radovima sa klijentima postavljao predstavnike za predački niz i za više od deset generacija da bi se došlo da uzroka i izvora postavljenog problema. U nekom broju radova, mi ne znamo tačno na kojoj generaciji se dogodila trauma koja se kasnije ponavljala u porodičnom sistemu. Ono što vidimo tragajući za izvorom problema kroz fenomenološku metodologiju je arhetipski događaj koji je uzrokovao povredu. Ne možemo uvek da znamo kada se faktički dogodio u porodici i da li baš na taj način, ali možemo da prepoznamo osećanja i sklopove koji su se prenosili u porodici. Uvek je dobro da konstelator bude upoznat sa istorijom zemlje i posručja u kome radi sistemske konstelacije. Neke traume mogu da budu veoma stare, čak i više stotina godina i o mehanizmima njihovog prenošenja biće više govora u poglavlju o traumama. Takođe, postoje istraživanja i studije slučaja o tome kako prva, druga i treća generacija posle različitih porodičnih trauma reaguju, prilagođavaju se i nastoje da razreše nesvesni emotivni i informativni prenos.

Nevena, 42 godine, dolazi sa temom posla. Razvela se posle 12 godina braka sa suprugom i od tada je prošlo pet godina. U braku je bila fizički i mentalno zlostavljana i zasrašivana. Muž joj nije dozvoljavao da radi „da bi se brinula o detetu.“ Dok su bili u braku suprug je varao a onda se zaljubio u drugu ženu i zatražio razvod. Ponovo se oženio i dobio još dvoje dece. Za nju i sina je iznajmio stan koji on plaća, a takođe daje i izdašnu alimentaciju.

„Ne mogu da se žalim. Uglješa (desetogodišnji sin) i ja imamo sve što nam treba. Na svaki način nas je obezbedio i obožava sina. Bivši suprug ga viđa ga redovno i vodi na odmor sa svojom novom porodicom.“ – Odmahuje glavom. – „Ponekad se popne gore u stan kritikuje me, često me i vređa ili viče što sam uradila ovo ili ono ili nisam. Šta da radim…Moram da ćutim i trpim. Nemam svoj novac ni kuću.“

„Na početku našeg razgovora si rekla da želiš da se zaposliš i imaš svoj novac, a ne da budeš zavisna od bivšeg supruga.“ Vraćam je na temu.

„A šta ako nas onda on izbaci iz stana na ulicu i prestane da mi su plaća alimentaciju?“ – Neveni su suzama zacaklile oči  kao uplašenom detetu. – „Uzeće mi sve…“

„To može da se dogodi.“ – Složila sam se. – „Sada mi je važno da se sabereš i odlučiš da li si spremna da reskiraš i promeniš svoju situaciju i život ili nemaš snage za to.“

„Molim te pomozi mi…“ – Rasplakala se prekrivši glavu rukama.- „Mnogo sam tužna i nemam snage da se suočim sa životom.“

„Koliko sad imaš godina dok plačeš?“ – Pitala sam.

„Deset.“

„Šta se dogodilo gad si imala deset godina?“

„Mama je hospitalizovana. Imala je psihotičnu krizu i dobila je dijagnozu depresije. Bila je u bolnici mesecima.“ – Nastavlja da jeca.

„Koliko tvoj sin sada ima godina?“

„Deset.“

Zamisli svoju mamu i reci joj: „I ja isto kao i ti…“

Klijentkinja ridajući ponavlja.

„I ja isto kao i ti nemam snage da se suočim sa životom.“ Sugerišem joj da kaže.

„Ali ja neću tako.“ – Nevana je najzad podigla glavu i pogledala me u oči.

„Drago mi je to da čujem. Ja radim konstelacioni rad sa odraslim osobama.“ – Gladala sam kako se ispravlja u stolici. –„ Šta hoćeš?“

„Hoću da budem samostalna i jaka za sebe i svog sina. Hoću da radim svoj posao i zarađujem svoj novac.“

„Šta znaš i hoćeš da radiš?“ Pitam je.

„Završila sam višu medicinsku školu. Položila sam državni ispit i radila sam dve godine u privatnoj ordinaciji. Tu sam i upoznala muža. Kad smo se venčali i ja zatrudnela, nagovorio me da prestanem da radim. Volim svoj posao i osećala sam se da imam smisalo i svrhu. Ipak, prošlo je više od deset godina…“

„Ustani i izaberi predstavnike za sebe, svoj novac i posao. Postavi ih u ovom prostoru kako osećaš da stoje jedni u odnosu na druge.“

Klijentkinja je postavila predstavnicu za sebe u predstavnike za novac i posao tako da se gledaju na par koraka udeljenosti. Nakon nekoliko trenutaka oni su takoreći odmah okrenuli leđa jedno drugom i uputili se u suprtne strane prostora.

Posao gleda prema zidu i podiže ruke iznad glave gurajući zid kao da hoće da prođe kroz njega. Predstavnica za klijentkinju se obazire kao de ne zna na koju će stranu. Ipak prilazi novcu i njih dve se hvataju pod ruku.

„Energija novca ti je bliska.“ – Objašnjavam klijetkinji. – „Ovde imamo rad sa poslom koji je veoma udaljen i odvojen od svih.“

„Pa ja uvek imam novac, samo što nije moj.“ Nevena klima glavom.

„Kako se osećaš?“ – pitam predstavnika za posao.

„Užasno. Uplašeno. Sve me boli.“ – On se spušta na kolena i delje gledajući prema zidu. „Moram da se predam. – Kao da je nešto strašno iza mene. Nešto što će nas potpuno uništiti. Neprijatelj, rat, neka sila… Ima ih mnogo kao što sam ja pored mene. Nema nam spasa.“

Uvodim nekoliko predstavnika pored njega za ljude koji su s njim i koje je opisao.. Oni izveštavaju da im je hladno, da se boje i takođe se okreću prema zidu i spuštaju na pod da sednu. To je vrlo čudna slika sa puno straha ugrožavanja i nasilja. Zatim postavljam tri predstavnika za neprijatelje ili agresore. Oni prvo stoje iznad potlačenih a zatim počinju da budu veoma agresivni, pokazuju da bi ih šutirali, udarali, sekli.

Jedan od predstavnika za porobljene koji je sedeo savijene glava, četvoronoške se iskrada i odlazi po čup sa novcem. Stavlja ga pred agresora i želi da ga umilostivi.

Pitam klijentkinju da li zna da je neko od predaka učestvovao u ratovima, bio u logorima, zatvoru. Ona kaže da ne zna ništa o tome.

Jedan od agresora vuče ženu po podu, ona se opire ali ne ustoje. Klijentkinja je uplašena i plače. Predstavnika za posao ustaje i pokušava da oslobodi ženu, sukobljava se sa agresorom koji ne pušta njene ruke. Ustaju još neki predstavnici koji su sedeli na podu. Onda samo što ne nastane tuča između jednih i drugih. Jasno je da su na zarećanim stranama.

Kažem im da stanu jedni prema drugima i da se samo gledaju u oči, bez reči. Između njih postavljam žrtve sa jedne i druge strane. To su oni koji su stradali u njihovim međusobnim borbama. To malo smiruje agresije. Dajem im instrukciju da se poklone žrtvama.

Neki od predstavnika sa obe strane počinju da osećaju žaljenje zbog onog što je učinjeno.Kleče pored žrtvi. Neke od žrtava ustaju i grle se. To je početak procesa pomirenja.

U međuvremenu predstavnica za klijentkina i predstavnik za novac su se približili grupi.

Pozivam klijentkinju i postavljam je između jedne i druge grupe.

„Vi ste svi moji. I jedni i drugi. Imate mesto u mom srcu. Kroz svoj posao gledaću na žrtve i pomagaću njihovom isceljenju.“ Predlažem joj da im kaže.

„Zaista hoću.“ Nevena prihvata i govori rečenice.

„Kako se sada osećaš?“ Pitam je.

„Mirna sam i kao da sam opet pronašla svoju svrhu i smisao.“

Tu smo završili konstelaciju. Suštinski, ono što smo videli u radu može da obuhvata različite sukobe kroz vreme, čak i događaje u nekoliko stotina godina, u kojima su bili upleteni različiti članovi porodice.

 Interesantno je da je prvi posao, posle više od deset godina Nevena dobila u hitnoj pomoći, a kasnije se prebacila da radi u Vojnoj bolnici.