Priča sa radionice porodičnog rasporeda

Među sestrama i braćom postoji duboka ljubav i povezanost. Oni su jedni drugima lojalni. Vrlo često se u radovima vidi duboka lojalnost, saosećanje i nesvesna vezanost kako između rođene braće i sestara tako i sa nerođenom, abortiranom, spontano pobačenom decom za koje čak nismo ni znali.

Braća i sestre se takođe smatraju ravnopravnim u smislu njihovog međusobnog davanja i primaja ali se poštuje njihovo mesto na osnovu redosleda rođenja. Kada se postavlja hijerarhija dece (kao i bilo koja postavka hijerarhije u porodičnom rasporedu) postavljaju se sva deca – kako ona živa, tako i ona koja su nisu.

Slavica, „Ako se tebi nešto dogodi i ja ću umreti.“

Klijentkinja Slavica (34) dolazi sa neobičnim zapažanjem. Kaže da je čitala „Proces prisutnosti“ Majkla Brauna i da je saznala o ciklusu od sedam godina. Prisećajući se događaja u svom životu po godinama, uvidela je da se svake šeste godine događaju jako mučne i teške situacije u njenom životu. Sa 6 godina je umrla baka za koju je bila vezana, sa 13 godina je cela porodica imala saobraćajnu nesreću, sa 20 je ona imala psihičku krizu i suicidne ideje, sa 27 je doživela spontani pobačaj. Sada je ušla u 34 godinu i opet ima osećanje koje je pratilo svaki ovaj ciklus – a to je zarobljenost u nečemu teškom i mučnom odakle nema izlaza.

Konstelacija je rađena tako da predstavnici koji su kasnije uvođeni nemaju informaciju koga ili šta predstavljaju. Razgovor se odvija samo između mene i klijentkinje.

„Šta se dogodi u sedmoj godini ciklusa o kome pričaš? Kako počne problem i kako se kasnije promeni?.“ – Priznajem da sam bila skeptična u smislu da je klijentkinja pod uticajem knjige smislila ciklus.

„Nekako postane lakše. Zalečim rane i nastavim dalje.“ – Slavica me gledala u oči s iskrenom potrebom. –„ Ali ja opet počinjem tako da se osećam. Sve me ponovo zarobljava i pritiska kao da nosim beton na leđima i imam doživljaj zle kobi, kao da će se nešto jako loše opet dogoditi.“

„Dobro, to ti verujem. Izaberi predstavnike za sebe, doživljaj zarobljenosti i šestu godinu ciklusa u kojoj se događaju loše stvari.“

Slavica postavlja predstavnicu za sebe, a iza nje predstavnicu za Zarobljenost. Šesta godina u ciklusu od sedam je nasuprot njih. Predstavnica za klijentkinju i Šesta godina se grle, kao da su vrlo blisko povezane. Zarobljenost je neutralna i kaže da oseća hladnoću.

Pitam Slavicu kako se oseća. Ona kaže da ima neku jezu i muku u stomaku.

Uvodim predstavnike za majku i oce iza predstavnika za klijentkinju i 6.godinu ciklusa. Majka prilazi zarobljenosti i želi da je zagli ali ona kaže da se odmakne i da joj niko ne treba. Majka ipak ostaje da stoji nedaleko od nje.

I isto vreme predstavnica za klijentkinju se trge uplašeno i krene ka majci:

Kaže i pokazuje rukom ka podu: „Tamo leži mrtvo dete…“

Uvodim predstavnika za mrtvo dete i kažem mu da legne na pod. Majka odmah prilazi detetu i počinje da plače. Predstavnica za Zarobljenost seda na pod pored njih. Gleda u stranu ukočeno i zaleđeno. Predstavnica za klijentkinju stoji malo sa strane. Predstavnik za dete kaže da ga strašno boli glava i celo telo.

„Šta se još dogodilo kada si imala 6.godina? Rekla si mi da je umrla baka, ali ovde na podu je dete. Da li je još neko u porodici umor, imao nesreću? Da li je neko bio u bolnici? Da li je neko od dece sa kojima si se družila bio povređen? – Slika konstelacije mi liči na neku nesreću koja se iznenada odvila.

„To je moj mlađi brat!“ – Slavica počinje da drhti i plače. –„ Od kada se rodio, a mlađi je od mene dve godine, govorili su mi da treba da ga čuvam i pazim na njega. To mi je bilo teško i ljutila sam se. Bilo je leto. Tog dana sam se vratila sa letovanja sa vrtićem i svi su bilo oko mene. Dobila sam veliku pažnju i pričala sam kako mi je bilo. Bila sam mnogo radosna što me svi grle i slušaju.

Onda se čuo tup zvuk. Brat je pao sa neograđenih stepenica. Nije se pomerao. Umro je, bila sam sigurna. Ja sam kriva, jer su svi bili samnom. Nisam ga čuvala.“

„Tvoj brat je živ, koliko ja znam.“

„Hvala Bogu, živi je. IImao je od tog pada teške povrede i mesecima se oporavljao u bolnici.“

Kažem pedstavnici za Zarobljenost da kaže povređenom detetu.

„Dragi brate, ako se tebi nešto dogodi ili umreš i ja ću umreti.“

Zarobljenost grli dete koje leži i na ove reči lice joj se prvi put odledi i krenu suze. Njih dvoje posle nekog vremena ustaju zagrljeni a majka stoji iza njih stavljajući im ruke na ramena.

Uvodim klijentkinju da stane pred brata (povređeno dete) i Zarobljenost koji se drže za ruke.

„Kad smo bili mali moja dužnost je bila da te čuvam. Pao si i jedva si preživeo. Dala sam zavet – Ako ti umreš i ja ću te slediti u smrt.“ – Klijentkinja grli predstavnika za brata i Zarobljenost i zajedno plaču.

„I ja ću tebe slediti u smrt, ako ti se nešto dogodi.“ – Kaže predstavnik za dete.

Na ovom mestu je jasno da se radio o razotkrivenoj slepoj ljubavi i lojalnosti između braće i sestara. Obraćam se klijentkinji kad su se malo smirli.

„Reci bratu. Danas povlačim zavet koji sam dala kao šestogodišnja devojčica. Ako se tebi nešto loše dogodi ili umreš, ja ću ostati da živim. Ja ću ostati da živim.“

„Ne mogu to da kažem.“ – Klijentkinja se ukopala u mestu.

„Onda ćeš svakih šest godina od sedam imati doživljaj da si zarobljena iznutra i spolja, osećanje da će se nešto loše dogoditi ili da će neko umreti, da boraviš u nečem mračnom i teškom iz čega nema izlaza.“

Na ovom mestu je bilo jasno da je Slavica kao starija svestra nesvesno lojalna bratu i da je Zarobljenost klijentkinjih dečiji deo koji je dao zavet iz slepe dečije ljubavi i doživljaja krivice.

„Pogledaj Zarobljenost i kaži joj: Ti si bila samo dete, ti nisi ništa kriva. To je posao odraslih da paze na decu. Ti si mala ja koja je preuzela teret koji nije tvoj.“

Slavica se grli sa Zarobljenošću. Zarobljenost kaže da joj je sada toplo i kao da joj je pao kamen sa leđa. Drže se za ruke i okreću prema bratu (povređenom detetu).

„Ako se tebi nešto loše dogodi ili umreš, ja ću ostati da živim. Ja ću ostati da živim.“– Slavica jedva promuca. Zarobljenost se odvaja od nje i staje pored Majke.

„Meni je to u redu.“ – Brat se smeška. –„ Osećam se zdravo i odraslo.“

„Biću uvek tvoja sestra i biću tu za tebe kad god sam ti potrebna.“

„I ja isto.“ – Prilaze jedno drugom i grle se.

Bez obzira u kakvim smo odnosima sa braćim i sestrama, u sebi smo duboko povezani, ne samo kroz zajdničko detinjstvo i život sa roditeljima, već duboko u svom biću predačke korene i sudbine iz kojih smo izrasli.