Emotivno vezivanje za roditelje utiče na ceo naš život. Ono deluje na naš odnos prema svetu, ljude koji nas okružuju, odnos prema prijateljima, saradnicima, partneru i deci. Kakva god bila priroda prve veze koju smo uspostavili sa roditeljima, kako god ona bila teška, traumatična, nezrela, distancirana ili destruktivna, kao i kako god da su negativna bila iskustva u odrastanju i odnosima sa drugim bliskim ljudima, ono što mi znamo iz istraživanja I iskustva u radu na sebi I sa drugim ljudima, je da se vrsta I kvalitet emotivnog vezivanja mogu transformisati tako da se ne prenose na novu partnersku vezu ili odnos prema deci.

POKRET POSEZANJA

U okviru porodičnog rasporeda, „pokret posezanja“ je veoma jasan indikator uspostavljene, prekinute, ili narušene veze bez obzira na temu ili odnos.  Deca koja su ostvarila sigurnu vezu sa roditeljima, kada se oni vrate, trče ili idu direktno ka njima. Često imaju i potrebu da ih zagrle, pa onda da nastave da se igraju ili obavljaju neku drugu aktivnost. Oni se osećaju slobodno da priđu i „posegnu“ ka roditelju, „uzmu ga“ i da će on biti tu za njih da im pruži sigurnost, utehu, zaštitu, zadovoljstvo ili radost. U pogledu ambivalentne, izbegavajuće i dezorganizovane veze, to naravno nije slučaj.

Pokret posezanja je takođe jasno vidljiv i kod odraslih ljudi. Kada se u toku rada u konstelacionom polju postave predstavnici za klijenta i njegov cilj, na osnovu njihovog kretanja ispoljava se i tip veze koji međusobno uspostavljaju.

Klijentkinja Marija (35) dolazi da radi svoju temu u odmah kaže da ima čudan problem. Marija je veoma inteligentna, ambiciozna, duhovita, uspešna u poslu kojim se bavi. Lepa je, nasmejana I prijateljska prema ljudima.

Razgovor između nas se odvija tako da grupa nema informacije koje nas dve razmenjujemo.

KONSTELATOR: Šta je čudan problem?

MARIJA: Ne mogu da mu priđem I ne mogu normalno da razgovaram.

KONSTELATOR: O kome govoriš, daj mi malo više informacija.

MARIJA: (uzdiše) Baš mi se dopada kolega sa posla. Zgodan je, odgovoran, topao je u kontaktu sa ljudima, a opet čvrsti I jasan u pogledu radnih zadataka. Nije mi direktno šef ali je hijerarhijski iznad mene I ponekad sarađujemo.

KONASTELATOR: Kad poslovno sarađujete, kako to funkcioniše?

MARIJA: On me pozove i popričamo šta treba da se uradi. Povremeno se nađemo na zajedničkom sastanku, nikad samo on i ja. Ako se pruži mogućnost da ostanemo sami, ja hoću da pobegnem, ili pobegnem. Poslednji put sam otišla sa poslovnog ručka sa njim i još nekoliko saradnika. Ustala sam usred predjela, izjavila da se ne osećam dobro i otišla sa mrvicama i izvinjenjem na ustima.

Ponašam se kao idiot, a zaista mi se dopada. (Cupka nogom I steže vilicu.)

KONSTELATOR: Kako on reaguje na tebe?

MARIJA: Čini mi se da se I ja njemu sviđam. Vrlo diskretno flertuje samom. Gleda me u oči I sluša šta pričam. Drži mi ruku kad se pozdravljamo duže nogo obično. Jednom mi je poslao zajedničku sliku sa koktela. Stavlja mi smajlije na poruke koje šalje. Lajkuje neke moje slike na privatnom fejsbuku. Nekoliko puta je nabacio da bismo mogli da se vidimo na kafi. Sve to što radi mogu da protumačim i ovako i onako.

KONSTELATOR: Kako si ti odgovorila na te pozive na kafu?

MARIJA: Kažem nešto neodređeno ili nađem izgovor zašto sad ne mogu. Osećam se zaleđeno, uplašeno, ne mogu da mislim. Pobegnem I posle se ljutim na sebe što jednostavno nisam rekla da I pitala kada.

KONSTELATOR: Čega se bojiš?

MARIJA: Ne znam. Zbog kompanije u kojoj radimo, to bi morala da bude tajna veza. Jedno od nas bi moglo da izgubi posao. To me užasava. Ni po koju cenu ne želim da izgubim svoj posao. Znaš koliko sam uložila da steknem svoju poziciju.

KONSTELATOR: Kako je bilo u predhodnim vezama?

MARIJA: Nisam imala taj poslovni kontekst. Uvek sam bila previse senzitivna I pod stresom kad hoću da se “smuvam” sa nekim, ali bih pratila znake naklonosti, uzvraćala, razgovarala i naravno prihvatala pozive. Nikad ranije nisam imala taj poriv da bežim. Bar ne u ovoj meri.

KONSTELATOR: Razumem da se bojiš da ne izgubiš posao koji obožavaš. Možda je to slučaj I sa njim?

MARIJA: Sigurna sam da jeste. Mnogo puta je isticao koliko mu posao znači.

KONSTELATOR: Tajna veza?

MARIJA: Da, ako bi to moglo da ne ugrozi posao. Mada mi se okreće stomak I muka mi je od pomisli na tu ideju.

KONSTELATOR: Za početak, izaberi predstavnike za sebe I njega I postavi ih u prostoru.

Marija postavlja za simpatiju muškarca koji gleda u njenom pravcu I za sebe devojku koja je od njega udljena nekih šest koraka i poluokrenuta od njega nadesno, tako da ga vidi samo krajičkom oka. Simpatije prilazi na dva koraka od Marijine predstavnice.

KONSTELATOR: Kako se osećaš?

SIMPATIJA: Mnogo me privlači. Želeo bih još da priđem ali sam siguran da će me odbiti. Tu sam I posmatram

KONSTELATOR: Šta se dešava sa tobom?

MARIJINA PREDSTAVNICA: Sva sam se naježila. Cela desna strana tela mi je stegnuta. Ne mogu da ga pogledam. Ne mogu da izdržim tu napetost. Moram da pobegnem.

MARIJA: To je to o čemu ti pričam.

Marijina predstavnica se udajlava I gleda kroz prozor neko vreme. Šumno diše.

MARIJNA PREDSTAVNICA: Sad bih da ga gledam sa bezbedne udaljenosti. Srce mi udara kao ludo.

SIMPATIJA: (on se okreće leđima Marijinoj predstavnici) Razočaran sam i povređen. Neću više da je vidim.

MARIJINA PREDSTAVNICA: Ja sam tužna jer me ne gleda. Osećam se ostavljeno.

Na te reči simpatijin predstavnik se opet okreće prema Marijinom predstavniku.

SIMPATIJA: Ona ne zna šta hoće.

MARIJINA PREDSTAVNICA: Istina. Sad bih opet pobegla i okrenula se ako mi se približi. Mnogo mi je važan, a bojim se.

SIMPATIJA: Mnogo drami i nervira me. (Polu se okreće od nje I gleda ka grupi.)

Marijina predstavnica se pomera na četiri pet koraka od njega ali tako da ga gleda sa boka I sa strane. Kad se on okrene ka njoj ona beži tako da ne stoji direktno prema njemu već uvek sa strane i bočno. Taj obrazac se ponavlja nekoliko puta.

Uvodim predstavnika za Posao tako da stoji u trouglu sa njima.

Simpatija se odmiče u udaljeni deo prostora. Marijina predstavnica prilazi ženi koja je predstavnik za posao.

SIMPATIJA: Odahnuo sam. Nakako mi je lakše. Ovo nema veze samnom.

MARIJINA PREDSTAVNICA: Teško mi je u grudima i tužna sam. Volela bih da je zagrlim a ona se ljuti na mene. Osećam se kao mala devojčica.

PREDSTAVNICA ZA POSAO: Vruće mi je. Ljuta sam na nju i hoću da je kaznim. Na ponaša se dobro.

Marijina predstavnica se spušta na kolena I počinje da place.

Marija pored mene rida.

KONSTELATOR Mariji: To je mama, zar ne?

MARIJA (kroz plač): Kad je mislila da sam nešto pogrešila I loše uradila totalno bi me ignorisala. Rekla bi mi da idem u svoju sobu i zatorila vrata. Ponašala bi se kao da sam vazduh, kao da ne postojim, dok ne bih uradila po njenom. Morala sam da obećam “Mama biću dobra” samo da bi me ponovo pogledala.

KONSTELATOR poslu-majci: Kako se osećaš?

POSAO-MAJKA: Nisam više ljuta. Žao mi je što plače I boli me srce ali ostajem čvrsta. Mora da nauči lekciju.

KONSTELATOR Marijinoj predstavnici: Kako si ti?

MARIJINA PREDSTAVNICA (place sklupčana na podu): Ne postoji ništa sem tuga i očaja. Ja sam nigde.

KONSTELATOR Marijinom predstavnici: Podigni glavu I pogledaj u pravcu majke. Reci joj: Mama, ja postojim.

MARIJIN PREDSTAVNIK: Stegnuto mi je grlo. Ne mogu to da joj kažem. (muca) Mmmma..mmaa… Ma-ma… Mama… Ja postojim… (opet saginje glavu I jeca).

Predstavnik za posao-majku se spušta da sedne pored nje I gleda je.

KONSTELATOR Marijinoj predstavnici: Pogledaj opet majku I reci joj – Mama, ja postojim, čak i kad ti nisi samnom.

MARIJINA PREDSTAVNICA: Mama, ja postojim, čak I kada ti nisi samnom.

Njih dve se veoma dirljivo grle i plaču. Vidi se bliskost, nežnost I povezanost. Nakon nekog vremena ustaju I razdvajaju se.

Uvodim Mariju u rad.

KONSTELATOR: Reci majci. Mama, ja postojim čak I kad tebe nema, čak I kad ti nisi samnom.

MARIJA: Mama… (Grli predstavnicu za mamu-posao). Mama, mnogo te volim… Ja postojim I kad se ne slažem sa tobom. Ja postojim i kad si ljuta na mene. Ja postojim i kad nećeš da komuniciraš samnom. Ja postojim I kad te nema (teku joj suze niz lice). Ja postojim I kad me ostaviš samu. Ja postojim.

POSAO-MAJKA: Znam, dušo. Uvek te gledam I volim te beskonačno čak I kad sam ljuta.

MARIJA: Hvala ti.

KONSTELATOR Marijinoj predstavnici: Pogledaj sad njega i kaži mi šta osećaš.

Marijina predstavnica učini nekoliko koraka I staje direktno prema predstavniku za Simpatiju.

MARIJINA PREDSTAVNICA: Simpatičan mi je. Osećam se opušteno I prijateljski. Rado bih razgovarala I družila se.

SIMPATIJA: (osmehuje se) Meni je ona i dalje privlačna.

MARIJINA PREDSTAVNICA: I je on meni, ali mi je potrebno još malo vremena da bih bila sigurna, prišla I sasvim se prepustila.

Nakon nekog vremena on pruži ruke i ona njemu. Gledaju se.

KONSTELATOR Mariji: Kako si ti?

MARIJA: Uzbuđeno.

POSAO-MAJKA: Nisam baš oduševljena ali nemam potrebu da intervenišem. Sve mislim, napraviće neku glupost, mladi su. Razumem I to, mislim ljubav. Ništa strašno.

KONSTELATOR Mariji: Kaži muškarcu – Ja postojim i dolazim da te bolje upoznam.

MARIJA: Ja postojim i dolazim da te bolje upoznam. (Smeje se I namiguje grupi.)

Sada, naravno, posavlja se pitanje kakve veze ima odnos sa simpatijom, majka i posao. Kao što je ranije navedeno, odnos koji smo kao deca formirali sa majkom često je obrazac kasnijih odnosa u životu.

U Marijinom slučaju ona je formirala ambivalentni odnos sa majkom. Bila je vrlo vezana za nju I u isto vreme u strahu da je ne izgubi. To je sasvim jasno iz formulacije njene predstavnice “da ne postoji” ako nema mamino odobravanje.

Ovakav odnos je vrlo jasno projektovano na posao. Dakle, ona ima prema poslu odnos kao prema majci i boji se da će ako uradi nešto “pogrešno”, što je eksplicitno I implicitno zabranjeno među kolegama, biti odbačena, poništena i izolovana, kao što joj je mama radila kad je bila nezadovoljna njenim ponašanjem. Da neće postojati.

S druge strane, bez ikakog prosuđivanja, privlači je da “pogreši” sa simpatijom sa posla. To je kršenje lojalnosti majci, pobuna i takođe prilika za sazrevanje I redefiisanje sebe I svoje savesti. U ovom slučaju “potrebno mi je još malo vremena da bih prišla I bila sigurna”, Marija mora da odluči da li će se upustiti u “tajnu vezu” ili ne, ne na osnovu nesvesne lojalnosti poslu-majci, nego na osnovu svojih emotivnih i moralnih kriterijuma.