VEŽBA: Zagrli me

Čudesna je moć zagrljaja! On nas raduje, smiruje, teši, opušta, ispunjava ljubavlju, osnažuje i spaja sa drugim bićem. Psiholozi koji su proučavali delovanje zagrljaja utvrdili su da nam je potrebno 4 zagrljaja dnevno da bismo preživeli i opstali, osam da bi se održali i 12 da bismo se razvijali, posebno emotivno.

Zagrljaj duži od 5 sekundi pa naviše, isceljujuće deluje na telo i psihu aktivirajući hormon oksitocin koji u nama stvara doživljaj ravnoteže, sigurnosti i spokoja, a pored njega i dopamin i seratonin koji pokreću stanje blaženstva, sreće i zadovljstva. Zagrljaj umiruje bol i otklanja supstance koje ga stimulišu. Zagrljaj jača imuni sistem i opušta mišiće i napetost u telu.

Neka novija istraživanja su pokazala da čak i grljenje neživih predmeta (plišani meda, jastuk, draga uspomena, simbolični predmet…) mogu da umire i umanje tugu i strahove. Takođe, i grljenje samog sebe smanjuje nivo hormona stresa i dovodi do relaksacije.

Grlite iskreno drage ljude kad god vam se pruži prilika – svoju decu, partnere, prijatelje, roditelje, saradnike… Mnogi ljudi, pogotovu stariji i oni sa bolnim životnim iskustvom, nisu naučili, tako su vaspitani ili iz drugih razloga zaziru od zagrljaja. Ako ste iskreni i bliski sa njima, malo će se opirati u prvo vrema, ali ćete otkriti da prosto blistaju nakon zagrljaja.

Pored toga, naše telo pamti sve zagrljaje kroz koje smo primili podršku, ljubav, saosećanje, prijateljstvo, utehu, radost, blaženstvo… Telo se seća roditeljskog dodra, mirisa, kože, glasa ruku koje nas štite i neguju. U nama su zagrljaji ljubavnika kroz bliskost, sjedinjenje i blaženstvo. Tu su i zagljaji prijatelja sa ohrabrenjem, podrškom, snagom… Telo pamti.

Vežba „Zagrli me“ ima za cilj da pomognemo i ohrabrimo sami sebe kada nam je to potrebno.

Vrlo je jednostavna i zahteva samo nekoliko minuta.

  • Smestite se udobno. Udahnite i izdahnite nekoliko puta. Dozvolite sebi da se opustite.
  • Osetite svoje telo i prepoznajte na kojim mestima osećate napetost. Takođe postanite svesni svojih osećanja i misli. Kažite u sebi: „Zagrli me.“
  • Sada otkrijte šta vam najviše privlači pažnju. To može biti neka telesna senzacija, osećanje, misao koja vam se vrti po glavi, slika ili sećanje.
  • Postanite svesni gde je to locirano na telu.
  • Postavite pitanje: Ko je to tamo sada? (u mom osećanju, idejama, slikama, sećanjima). Čiji mi je zagrljaj potreban? Koga želim da zagrlim? Da li je to muškarac, žena, dete ili neko drugo biće?
  • Možete otkriti da je to neko koga poznajete ili ste poznavali, neko blizak, da ste to vi sami ili sasvim nepoznata osoba.
  • Kažite u sebi: „Ja te vidim. Zagrli me i ja ću zagrliti tebe.“
  • Onda u svom umu zagrlite tu osobu, a fizički zagrlite rukama svoja ramena i malo savijte glavu. Dopustite sebi da se opustite i primite zagrljaj. Budite u tome koliko vam je potrebno.

Primer

Valentina (25) ima problem sa jakim bolovima gornjem dalu leđa za koje nije pronađen organski uzrok. Teško joj je da sedi i veoma je utučena.

„Zatvori oči i probaj da se opustiš na trenutak. Diši. Prati svoj dah… Postani svesna dela tela koji te boli. Budi u tome.“

Valentina prati instrukcije i uzdiše.

„Šta osećaš?“

„Osećam bol i blagu tugu?“

„Gde se to nalazi na tvom telu.“

„Boli me vrat, ramena i gornji deo kičme. Osećam pritisak.“

„Koliki je tvoj bol od 1 do 10, gde je 1 skoro ništa a 10 skoro nepodnošljivo?“

„Otprilike 8.“

„A tuga?“

„Otprilike 4.“

„Kaži „Zagrli me“ i oseti čiji ti je zagrljaj potreban.“

Valentina šumno diše i stiska usne.

„Čiji ti je zagrljaj potreban? Koga želiš da zagrliš? Kaži mi.“

„Tu smo mama i ja kad sam bila mala. Igramo se u njenom krevetu a ja sam u piđamici sa klovnovima. Imam 4-5 godina. Tako sam vesela i razigrana.“

„Kako se osećaš?“

„Tužna sam. Rekla bih mami – Mama mnogo me boli.“ Valentina briše suze i šmrca.

„Kaži mami – Mama zagrli me i ja ću zagrliti tebe. Mnogo me boli… I onda zagrli sebe oko ramena. Oseti mamine ruke, miris, dodir i zagrljaj.“

Niz Valentinine obraze klize suze ali joj se lice opušta. Posle nekog vremena otvara oči i malo se nasmeši.

„Sada je bol upola manji.“

„I to je nešto…“ Dodajem joj maramicu.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: