„U religiji, slično kao i u psihoterapiji, postoji verovanje da je Duh nešto lično. Kada objektivno pogledamo… postaje jasno da mi nismo oni koji poseduju duh, već je pre duh onaj koji poseduje nas; te da duh ne postoji da bi služio nas, već pre istina da smo mi u službi duha.“ Helinger 2003

Porodični poredak nadrasta koncept čisto ličnog iskustva i traume da bi uključio povrede koje su deo sudbine drugih, pre svega onih sa koma smo vezani empatijom, bilskošću i slepom ljubavlju, i radi čega nesvesno nastojimo da ostvarimo ravnotežu i kompenzaciju. Ovaj proces nadrasta i prevazilazi granice vremena i prostora.

DUH I DUŠA

U psihologiji i psihoterapiji se malo govori od duhu, ali mi imamo iskustvo duha u najširem smislu kao nevidljive sile koja u celinu uključuje svaki deo i koja čini celinu većom od zbira delova i funkcija.

Bert Helinger koristi termin duh da ukaže na ono što je mistično,  neopisivo, izvan dosega naših misli i reči. To je celina individualnog, porodičnog, kolektivnog i kosmičkog iskustva koja nas obuhvata, pokreće i nosi, a možda čak i vodi. On bi bio nedihotomno jedinstvo kao Tao, Bog, Atman…

Duh je pre svega ono što sadrži celinu, „polje“ svega što utične na osobu i grupu, nezavisno od prostora i vremena, povezuje i stvara njen idnetitet. Na taj način mi ponekad govorimo o duhu naroda, ili vremena, ili određene grupacije.

Velika duša ili kolektivna svest ne pravi razliku između dobrog i lošeg i ne dozvoljava isključivanje. Ona prati „arhetipska pravila prirode“ i deluje u cilju da donese ravnotežu čak i kada to izgleda grubo i surovo.

Odnos između duha i duše o ovom kontekstu bi se mogao razumeti na sledeći način. Duša je morfogeničko polje (individualno, porodično, plemensko, nacionalno…) koje sadrži informacije koje su povezane sa nastankom, razvojem, životnom, izazovima, dostignućama, traumama i razvojnim potrebama određenog sistema.

LOJALNOST PORODIČNIM OBRASCIMA

Pokreti porodične duše su kompenzatorni. Najčešće se ispoljavaju tako što ponavljaju određene odnose, situacije, sklopove u pokušaju da se ostvari kompenzacija onoga što je u prošlosti (ličnoj, porodičnoj, plemenskoj, poslovnoj, nacionalnoj…) ostalo zaglavljeno u patnji, povredi, bolu, nepravdi, nezavršeno i neucelovljeno. Na individualnom nivou taj arhaični pokret duše možemo prepoznati kroz situacije i stanja koje nam se u životu ponavljaju i mi svaki put pokušavamo da iznađemo rešenje.

Na primer, vrlo često uvidimo da se vezujemo za slične tipove partnera i da se naše ljubavne veze završavaju na sličan način iako smo bili sigurni da smo neke stvari naučili u predhodnom odnosu.

POKRETI PORODIČNE DUŠE

Na porodičnom nivou primečujemo takođe ponavljanje sličnih događaja ili sudbina, nekada na svakoj a ponekad na drugoj il trećoj generaciji. Na primer, imamo u jednoj porodici četiri generacije žena po majčinoj liniji koje su u svojim zrelim godinama ostale bez supruga iz različitih razloga. Prababin muž je poginuo u prvom svetskom ratu. Babin suprug je bio u radnom logoru u Nemačkoju tokom drugog svetskog rata i ostao je da živi sa drugom ženom. Klijentinjin otac je stradao u sobraćajnoj nesreći. Klijentkinjih muž je preminuo od srčanog udara. Sve žene – prababa, baba, majka i klijentkinja su ostale same sa malom decom i bez muške glave u porodici.

Članovi porodice se ponašaju kao da dele zajedničku dušu, ili zajedničku svest. Često se pokazuje da ta zajednička duša sledi određene zakone ili zahteve.

Prvi fenomene koji se vidi, je da su članovi porodice vezani zajedno u većoj duši ili zajedničkoj porodičnoj duši ili porodičnoj svesti.  Porodična duša obuhvata polje porodičnog svensnog i nesvesnog iskustva i istorije. Ona obuhvata sve što čini jednu porodicu specifičnom u određenom prostoru i kroz vreme – njene članove, važne događaje, iskustva, traumatične situacije, sećanja, odluke…

Individualna duša  ili svest je ono što čini osobnom određenu ličnost , uključujući sve ono što joj pripada: telo, mozak, um, misli, osećanja, akcije, iskustva, sećanja, intuiciju, ličnu istoriju – sve što svesno ili nesvesno može da se veže za JA.

Transgeneracijski, pokreti prodične duše su posledica prenosa poretka ljubavi, slepe ljubavi i nesvesne lojalnosti. Psihološki gledana, pokreti individualne i porodične duše bi se mogli povezati sa radnom ličnog i porodičnog nesvesnog.

Za razliku od toga, pokret duha je povezan sa transpersonalnim i nadsvesnim. On je izraz delovanja isceljujuće energije koja je izvan individualnog, porodičnog i drugih sistema sa kojima je povezan. Promena, isceljenje, kreativno rešenja, snaga dolaze od energetskog polja duha.