Ravnoteža davanja i primanja je veoma važna za svaki odnos. Prvo primamo da bismo mogli da damo. Kada u svome umu stvorimo sliku bebe ili malog deteta i njegovih brižnih roditelja i porodice, prepoznajemo koliko ono u svakom trenutku dobija ljubavi, pažnje, uputstava, igre, reči, stalne interakcije i brige za njegove fizičke, emotivne, intelektualne i druge razvojne potrebe.

Primer

Luka ima dve i po godine. Okreće se. Traži majku. Ona mu prilazi i daje mu da pije vodu. Diže ruke a ona ga podiže u naručje, ljubi ga i priča mu gde se nalaze i šta će da rade. On se izvće u nazad, tako da visi glavom na dole i smeje se. Mama ga vrti u krug. On pokazuje da hoće da siđe i uzima igračku sa poda…(sve ovo traje 1 minut u relanom vremenu).

Primanje dolazi prvo. Tek kada smo primili, dobili, uzeli možemo da damo. Prvo što smo dobili je život od svojih roditelja. To je dar koji ne možemo da vratimo niti postoji način da uzvratimo.

U svakom odnosu postoji davanje i primanje, u porodici, među partnerima, braćom i sestrama, između roditelja i dece, među prijateljima, poslovnim saradnicima. U našim interakcijama razmenjujemo bezbrojne sadržaje, verbalne i neverbalne, emotive i kognitivne, iracionalne i raconalne, materijalne i duhovne. Dajemo i primamo životnu energiju kroz mnoštvo formi kao što su – energija, vreme, znaje, ljubav, podrška, rad, razumevanje, saosećanje, podučavanje, razgovor, zagrljaj, činjenje…  Novac je samo jedan oblik davanja i primanja, mada nama često mnogo više znače nežnost, pažnja, priznanje, prepoznavanje…

Naravno, razmena može da bude i negativna. Može se odvijati kroz jednostrano ili obostrano povređivanje i unižavanje kao što su fizičko nasilje, svađa, uvrede, prekorevanje, kritika, zloba, laži, mržanja, odbijanje, nerazumevanje, ucenjivanje, manipulacija, odbacivanje…

Ravnoteža davanja i primanja može da funkcioniše pozitivno i negativno.

U duši postoji duboko ukorenjena potreba za pravdom i ravnotežom. Svesno prepoznajemo neravnotežu i nepravdu i osećamo potrebu da dovedemo odnose u red ispravljajući neravnotežu na ispravan i častan način. Takođe osećamo neravnotežu u sreći ili dobrobiti.

Takođe treba imati u vidu da se mi međusobno razlikujemo u tome šta prepoznajemo kao davanje od strane druge osoba i ona od nas. Na primer, mi smo poslovnom partneru uradili pola njegovog projekta a njemu je samo bilo potrebno da mu objasnimo kako se radi i pružimo mu podršku. Ili, suprug je diskutovao sa nama o problemu koji nas brine, predlagao rešanja, analizirao situaciju, a nama je samo bilo potrebno da pokaže saosećaje, nežnost i da nas zagrli. Hoću reći, da ne prepoznajemo davanje i primanje na isti način. Zbog toga je važno da u odnosima bude jasno šta želimo, očekujemo, tražimo od drugih ljudi sa kojima smo povezani. Naša prijateljica, partner, poslovni saradnik, klijent i uopšte ljudi sa kojima smo u kontaktu nemaju telepatske sposobnosti i ako im ne saopštimo šta prepoznajemo kao adekvatno davanje može da se razvije nezadovoljstvo, konfuzija i različite vrste međusobnih problema. Ono što mi volimo, cenimo, smatramo za vredno, ispravno, ne obavezuje druge ljude. Druge osobe mogu da imaju sasvim različit način vrednovanja i sistema procene davanja i primanja nego što je naš. Stoga je otvorena komunikacija ključna za dobar balans davanja i primanja.

Baš zbog toga, što različito prepoznajemo davanje i primanje, razmena nije bukvlana a može da bude. Na primer, ako mi je prijateljica pomogla da rešim administrativni problem (jer se razume u tu oblast) besmisleno je očekivati da ja za nju uradim to isto (pošto nemam pojma o tome), ali ću svakako biti tu za nju i uzvratiti joj na neki drugi način (koji je u oblasti mojih kapaciteta).

Bukvalno je svakom jasno da kada vas neko pozove telefonom, pošalje poruku ili pismo, treba odgovoriti u doglednom roku da bismo uspostavili ravnotežu. 

Takođe, naš kapacitet za davanje i primanje se razlikuje i važno je da to imamo na umu. Mi u fizičkom, materijalnom, emotivnom, intelektualnom i duhovnom smilsu imamo različite kapacite za davanje i primanje i to radimo na različit način. Veliki deo našeg razočaranja i nezadovljstva u odnosima sa ljudima potiče iz toga što ne želimo da priznamo, vidimo i prihvatimo tu razliku.

Klijentkinja (59) je odlučna, dinamična uspešna, žena. Dolazi na savetovanje zbog svađe koju je imala sa mlađim bratom. Veoma je potresena, plače, žali se da je dobila visok pritisak koji nikad ranije nije imala. Situacija je sledeća. Njen nekoliko godina mlađi brat se vraća iz inostranstva sa ženom, gde je proveo 20 godina, da ponovo živi u Srbiji. Zamolio je sestru da im pomogne u preseljenju i ona je to rado prihvatila.

JA: Kad se dogdila ta svađa?

KLIJENKINJA: Pre tri nedelje. Ja sam sigurno negde pogrešila nešto. Nije mi jasno šta, ali ću da pokušam da objasnim. Moj brat se kasno oženio, pre dve godine. Upoznao je moju snaju na letovanju i super su se složili. Meni se mnogo dopala i učinilo mi se da je fina žena. Nisam shvatila na početku jednu stvar. Ja sam otvoreni i direktna i kažem šta milsim. Ono što nisam ukapirala je da ona nikada ne kaže šta misli.

Prvi put sam to naslutila kad sam bila kod njih u poseti u Detroitu. Ona je imala problema sa želudcem. Ja sam joj ponudila neke svoje biljne preparate. Ona je rekla da hoće, kako da ne, vrlo rado. Ja joj sve kupila, platla i posle nedelju dana videla da ih nije ni otpakovala. Kažem joj „Draga, ti ne piješ ove preparate?“ a ona meni „Nemoj da se ljutiš, bojim se da mi ne naškode.“ Nikad ih nije ni otvorila, ni ponudila novac, niti mi rekla hvala.

Dakle, oni treba da dođu u novi stan koji su kupili i da ga opreme. Budući da dugo nisi bili u Srbiji ja im pomažem oko renoviranja i opremanja. Moj brat je navikao da ja ovde u Srbiji radim stvari za njega i mi se lako dogovorimo. Njega generalno mrzi da ide po prodavnicama i da bira. On i peškire naručuje preko interneta. A ona ne može nikakvu odluku da donesu.

Majstori u njihovom stanu kasne sa radovima. Oni doputovali, a ja ih smestila u moj stan koji sam izdavala. Naravno besplatno – gde ću rođenom bratu da naplaćujem.

Ja se nerviram zbog njih. Ništa nisu još kupili za svoj stan koji treba da bude gotov za nedelju dana. Lepo je okrećen, al treba tu još svašta uraditi – šank, utičnice, neke lajsne nisu dobro postavljene… I onda sve na meni. Ja se angažujem ko budala. Ništa nisam kupila, a da snaju nisam pitala. Kažem joj „Dušo, hajde da obiđemo radnje. Šta ti se sviđa? Onda ona ne zna šta bi htela. Na jedvite jade im nekako kupim sobnu garnituru, krevet, šporet i frižider. Ona je jedino izabrala neki cipelarnik za koji je moj brat rekao da je ružan, a ja je podržala da ga uzme kad joj se baš sviđa.

Taman su se nekako smestili u moj stan za izdavanje, a onda ja moj brat dobio virus sa visokom temperaturom. Ona je samo sedela i pila kafu. Ja sam se tu našla – kuvala ručak, donosila namirnice s pijace, lekove iz apoteke. Kažem joj „Dušo, reci mi kako ti odgovara, ako smetam…“. Ona meni (klijentkinja uvek utanji glas kad imitira snaju) „Ne, baš volim da si tu. Ovde mi je teško, još nikoga ne ne znam.“ I sve to tako meko i preljubazno.

Dakle, to popodne, ja baš ručam, a moj brat zove i kaže da otpustim majstore i da oni hoće sutra da se presele u svoj stan. Ja mu kažem „Krš je tamo brate, još nisu sve završili. Treba žena da uđe da očisti stan…“ On meni: „Ajde nemoj da sitničariš, sve ćemo to usput.“

Meni tu već skoči pritisak. Spremim se i odem u njegov  stan da razovaram sa majstorima. Oni se naravno izbeče na mene i kažu mi svašta, ali pokupe svoj alat i odu. U stanu ko da je bomba pala, da ti ne opisujem. Zasučem ja rukave, uzmem četku, metlu razmašem se i doteram to bar da bude bazično čisto. Sva sam se preznojila i mišići mi bride od posla. Bole me ruke i leđa. Nisam ja više za takvu akciju na juriš. Besna na brata.

Onda mi šalje poruku: „Jeste li završili?“ E tu mi padne klapna na oči.

Sednem na taksi i odem kod njih u stan. Uđem bez kucanja. Ona kao otišla da spava, on priča na telefonu. Uđem i kažem mu:

„Nisam ti ja robinja. Nisi mi jednu torbu pomogao da unesem. Stavio si me u situaciju da budem pralja i spremačica. Brate, nisam ti ja radnik, ja sam ti sestra. Zašto mi ovo radiš? Imaš li srca?“

On meni:

„Spusti glas Snežana spava.“

„Ma baš me briga i za tebe i za Snežanu! – Opsujem ga.

On tu skoči i uhvati me za ramena, stegne me. Otvori vrata i bukvalno me fizički izgra na hodnik. Tu kaže:

„Marš napolje, đubre jedno, da mi nikad više nisi prešla prag i ušla u ovu kuću.

Ja potpuno šokirana. On mi zalupi vrata. Otvorim vrata uđem opet u stan i kažem mu.“

„Jesi li ti normalan?“

Uzmem svoju torbu i on me ponovo izbaci napolje. Izađu komšije jer su čuli šta se dešava. Dakle, izbacio me iz mog rođenog stana. Ko da me autobus udario. Zblanuta sam. Ne znam na koju ću stranu da krenem. Ne znam šta mi se desilo…„

Priča je vrlo uznemiravajuća i sigurna sa da ste se u nekom trenutku u životu našli na sličnom mestu. Veoma ste se potrudili a osoba za koju ste uradili i uložili svoju ljubav, energiju, posvećenost, znanje vas je grubo odgurnula i povredla. Verovatno imate i obrnuto iskustvo. Neko vas je zasipao predlozima, uslugama, rešenjima, idjeama, poklonima, a vama to nije odgovaralo ili vam je bilo previše. Morali ste u nekom trenutku da postavite granicu.

Moja klijentkinja je očigledno učinila previše za svog brata i snaju, na način na koji ne mogu da uzvrate i ne odgovara im. Sličnu situaciju često imamo u parnerskim odnosima i onda smo iznenađeni, povređeni i zatečeni reakcijom druge strane. Osoba koja ne može, ne želi, neće da uzvrati, oseća se preplavljena, zatrpanja, opterećena našim davanjem obično nas odgurne na vrlo surov i često iracionalan način. Onaj ko prima previše oseća se opterećen i želi da napusti odnos ili sistem.

c