Prve ljubavne veze su često i u mnogo aspekata nezavršene veze. Samim tim, deo našeg srca i osećanja, pogotovo onih bolnih, koje smo potisnuli da bismo nastavili dalje, ostaje  neiskazan i zaboravljen. Budući da nismo bili u stanju da dozvolimo proces tugovanja, žaljenja, opraštnja i da nastavimo dalje, naše nezavršene ljubavi i dalje žive u nama, i nesvesno uslovljavaju sudbinu budućih ljubavnih veza i izbor partnera.

Prva ljubav je buđenje našeg ljubavnog skripta. Tek smo izronili u iz detinjstva i počeli da gledamo na svet oko sebe tinedžerskom očima. Mnogo toga znamo, ali nemamo nikakvo lično iskustvo. Prvi put smo otvorili srce okeanu božanstvenih, nepredvidivih i potresnih ljubavnih osećanja.

Veoma smo radoznalosti, mislimo da smo spremni da zakoračimo u nepoznatu i neotkrivenu zemlju. Glava nam je puna snova, bajki, maštarija kako će to da izgleda. Psihološki gledano, zaljubljujemo se u projekciju svesnih i nesvesnih obrazaca. U jungovskoj analitičkoj psihologiji govori se o ovoj prvoj fazi u razvoju Anime/Animusa. Pojednostavljeno rečeno, mlade devojke se zaljubljuju u Čarobnjake, tajanstvene muške likove. Ne zanaju mnogo o njima ali im pripisuju svakakve poželjnje osobine i svojstva. “Tajanstveni stranac” se pojavi, izvede svoju fascinaciju i nestane. Mladići se zaljubljuju u “Uzvišene gospe” koje su mnogo čemu nedostižne i predstavljaju projekciju želja i čežnji. Put do njih vodi preko trnja i kroz viteške avanture. Šta drugo može da bude posledica takvih očekivanja, kada se započne ljubavna veza, nego slom iluzija i povlačenje mreže projekcija koje su bačene na izabranu osobu.

Šta određuje u koga ćemo se prvi put zaljubiti? Prve ljubavi, kao i većina narednih, su veoma iracionalne. Pored roditeljskih obrazaca i bog te pita čega još, prva ljubav je najviše pod uticajem jasnog transgeneracijskog prenosa, jer je projekcija nezavršenih generacijskih emotivnih odnosa. Na taj način, mi često ponavljamo ljubavna iskustva članova porodice iz predhodnih generacija, a da o tome uglavnom nemamo pojma.

Klijentkinja je Anastsija, žena od 56.godine. Radi kao socijalni radnik i prošla je kroz mnogobrojene psihološke edukacije, radionice i ima veliko iskustvo u psihoterapijskom radu na svojim temama. Zadovoljna je svojim brakom i ima troje odrasle dece. Razgovor vodimo na individualnom savetovanju kao pripremu za konstelacioni rad.

„Imam jednu neobičnu temu i nemoj da mi se smeješ. – Anastasija se smeška ali grize usnu. – Malo mi je neprijatno. Radila sam na tome na kroz psihoterapiju, razne tehnike samoanalize, pisala sam priče, čak sam i jednom postavila konstelacioni rad. Nije da ne mogu da živim sa tim, ali bih volela da razumem. Čak ni ne znam da li bih da se oslobodim toga ili da zadržim u sebi. Sigurna sam da bih želela da bolje razumem.„

„O čemu se radi?“ – Mislim da bi mogla da pređe na stvar.

„Kad sam imala 16.godina prvi put sam se zaljubila. – Anastasija uzdiše. – Bila sam na letovanju sa roditeljima. Kampovali smo u Jelsi na Hvaru. U šatoru nedleko od nas su bila tri mladića studenta. Ja i moja sestra smo se upoznali sa njima. Posle su nam se pridružili još neki mladi iz kampa pa smo imali veliko i zabavno društvo. Znaš, za sve letnje razonode tog vremena – kupanje, odbojku na plaži, pevanje uz gitaru, odlazak u disko klub… Svaki dan je bio novi i uzbudljiv, pun boja, dogodovština, razgovora, smeha… I sada bih mogla da ti ispričam svaki trenutak tog letovanja. Čudno je kako čovek neke periode svog života pamti iz sata u sat, a ima godina u kojima se ničeg ne sećam.„

„Kako si se zaljubila?“ – Pitam je zainteresovana pričom.

„Ustvari, prvo mi se dopadao jedan drugi mladić iz društva. Nekoliko puta smo otišli sami da šetamo. Pored toga što je bio napadano oduševljen sobom, hteo je odmah da se ljubi i “vata”.  Bio mi je i dosadan. Posle sam ga izbegavala pa smo se prećutno odaljili. Ovog drugog skoro da nisam ni primećivala. Pomalo me je i nervirao. Bio mi je što kažu “ispod radara”. Prvo zato što je bio šest godina stariji, a zatim što nije samnom uopšte razgovarao za razliku od drugih koji su se otimali za moje društvo. Možda smo razmenili za deset dana samo nekoliko rečenica.„

„I šta je onda bilo?„

„Tri dana pred kraj letovanja me pozvao na koka-kolu. Mislila sam onako drugarski. Bila sam opuštena i radoznala da pričamo. Na putu do kafića me uhvatio za ruku. Tada me udario grom. Kao da se sunce srušilo na mene i oblilo me blještavilom. Sve mi je izgledalo savršeno, na najsavršenijoj tački u univerzumu. Zacopala sam se u njega do ušiju za tri sekunde.„

„Ljubav ne prvi pogled, ustvari na prvi dodir.“ – Komentarišem.

„Posle smo bili par još tri dana do odlaska kući i to je bilo kao u nekom ludom snu. Stalno smo se ljubili. Ne sećam se o čemu smo razgovarali. Išli smo svuda zajedno kao dve lego kockice. Društvo se šalilo na naš račun.„

„Kako se to nastavilo?„

„Probudila sam se poslednje jutro i njihovog šatora nije bilo. Otišli su na jutarnji brod. Bez pozdrava. Nije mi ostavio ni broj telefona. Otišla sam u šator i plakala.„

„To zvuči ko ona pesma “Krivo je more”.„

„Posle bih ga sretala u Beogradu na različitim mestima gde su se okupljali mladi tog vremena. Javili bi se jedno drugom, progovorili nekoliko rečenica i to bi bilo sve. Gledao me je ali ništa drugo. Ja bih otišla kući i opet plakala.„

„Užasno sam patila i pisala još užasnije pesme. Znaš one tinejdžerske sa grobljem, trnjem i krvlju. Nakon jedno pola godine skupila sam hrabrost i pozvala njegovog drugom, znaš onim što mi se prvi dopadao. Zamolila sam ga da mu kaže da sam zaljubljena u njega i da bih da se sastanemo.„

„Što mu nisi direktno prišla i tražila da razgovarate?„

„To bih uradila sada, ali u tom godinama ta opcija nije postojala. Ko da mi je  kruna bila na glavi. Ja da priđem mladiću i da pričam o svojim osećanjima sa njim. Ponižavajuće. Majka mi je uvek govorila – “Nemoj ni zbog koga da izgubiš dostojanstvo i ponos.” Pre bih isekla vene nego da priđem i otvorim dušu.„

„Razumem te. U tim mladim godinama imamo prilično loše komunikativne veštine, pogotovu u pogledu osećanja.“

„Došao je odgovor. Milan, njegov drug je rekao da ga više ne zanimam. U poverenju je dodao da su se na letovanju njih trojica kladili da ovaj ne može da me smuva.„

„Kako si ti na to reagovala?„

„Zaledila sam se da ne pokažem koliko sam ranjena. – Anastasija je stegla usne u crtu. – Otišla sam kući i plakala celu noć. I tako nekoliko dana. Majka se mnogo brinula, tešila me i ponavljala onu “Klin se klinom izbija”. Onda sam jedno jutro ustala, pustila muziku sa radija i odlučila da ga zaboravim. Pobacala sam sve uspomene sa letovanja. Obuka sam se, našminkala i dovela svoju sobu u red. Rekla sam sebi da on više ne postoji za mene. Nije me hteo, nisam mu važna i to je to. I u mene su neki mladići bili zaljubljena, a ja u njih nisam. Sad sam ja na tom mestu i moram i hoću da idem dalje.„

„I otišla si dalje.„

„Jesam, otišla sam dalje nisam se osvrtala. Bilo je nekoliko velikih i dugih ljubavi posle toga. Nisam mislila o njemu, samo bih ga povremeno sanjala. Interesantno je da bih ga sanjala u nekim prelomnim životnim situacijama. U snu bi bio veoma nežan i ljubavan prema meni. Probudila bih se srećna i sa novom snagom. Tumačila bih te snove kao da je on lik iz moje podsvesti koji je preuzeo ulogu ljubavnog utešitelja u teškim situacijama.„

„Da li ga još uvek sanjaš?„

„Ponekad i uvek je među nama velika biskost, strast i nežnosti. Radujem se tim snovima i pamtim ih. Da završim priču. – Anastasija se nagla prema meni. – Posle nekih petnejstak godina srela sam njegovog druga. Otišli smo na kafu i on je rekao da mora da mi se izvini jer me je lagao. Nikada nije preneo svom drugu da sam zaljubljena u njega i da želim da razgovaramo. I nije istina da su se kladili da ovaj može da me osvoji. “U to vreme sam bio užasno ljubomoran i ljut što si me ostavila. Nisam to ničim pokazao ali sam želeo da se osvetim. Takvi smo magarci sa devetnaest.” Zatim, reako mi je još stvari nisam znala. Moja simpatija je imala veoma uticajnog oca koji mu zabranio da se viđa sa maloletnicom. “Želim da znaš da je moj drug bio veoma zaljubljen u tebe. Sve nas je smarao da te špijuniramo sa kom izlaziš i šta radiš kad smo se vratili u Beograd.”

„Kako si se ti osećala kada si to čula?„

„Kao da mi je pao kamen sa srca. – Anastasija se nasmejala kao devojčica. – Bilo mi je neprocenjivo važno da je i on voleo mene.„

„Zar to nije bilo dovoljno da povratiš mir u odnosu na prvi ljubav?„

„Naprotiv, povremeno bi postalo još čudnije. Na primer, prolazim pored mesta gde sam ga u mladosti viđala. Grudi mi se stegnu. Oblije me tuga. Sednem na klupicu u parku i otplačem partiju sećajući se naša tri dana ljubavi. Onda nastavim dalje kao da ništa nije bilo.„

„Kako ti se često to događa?„

„Uglavnom par puta godišnje, pretežno leti. Jasno mi je da to ja ne tugujem, već ona ja od 16.godina plače za svojom neostvarenom ljubavlju. Ona ja od 16.godina još uvek sanja savršenu ljubav u savršenom svetu sa mladićem kome je prvom dala celo svoje srce.„

„Što je rekao jedan psiholog – “Mi nismo jedna osoba, mi smo legija.” u smislu da posedujem neki broj podličnosti koje su ostale zaustavljene u prošlom vremenu i prostoru iz bilo kog razloga. U tvom slučaju nezavršene ljubavi.„

„Znam. – Anastasija klima glavom. – Probala sam na razne načine da je završim i to je uglavnom davalo privremene rezultate. Podeljena sam u sebi, ponekad mislim da ne želim da smirim ili izgubim tu ljubav i tugu u svom srcu.„

„Kaži mi da li znaš nešto o prvim ljubavima svoje mame i baka?„

„Mama mi je često pričala da se zaljubila kad je bila sa drugaricama na moru u nekog Nikolu koji je bio meštanin. – Anastasija je zviznula. – Prvi put mi je sada sinulo da je i to bilo na moru. Nastavili su ljubav dopisujući se. Onda je ljubomorna mamina drugarica pisala Nikoli da ona ima drugog momka u Beogradu i da ga vara. On je bio povređen i naljutio se na nju a ona je bila previše ponosna da ga razuverava.„

„A bake, da li znaš njihove ljubavne priče?„

„Očeva majka se nešto starija, za to vreme ,udala za dedu. Tu ne znam ništa više sem da je deda bio ljubomoran na neke ljude iz mesta. – Uzima gutljaj vode da pročisti grlo. – Baba po majci je bila zaljubljena u nekog Branka iz sela. “Samo smo se držali za ruke i gledali preko plota” pričala je baka. Onda je on otišao četiri godine u vojsku. Babini roditelji su smatrali da je on siromašan i nije dobra prilika pa su sakrivali njegova pisma. Babu su udali u Beograd za dedu pre nego što se on vratio iz vojske.„

„To je dobar materijal za budući konstelacioni rad. – Rekla sam Anastasiji. – Da li prepoznaješ obrasce kroz tri generacije?„

„Nikad nisam razmišljala o tome na taj način i nisam povezivala. – Ona je stavila ruku na grudi. – Prva nesrećna ljubav. Prekinuta zbog ponosa, loše komunikacije i ljudi koji su bili protiv toga.„

Konstelacioni rad koji je sledio otvorio je još nekoliko novih dimenzija koje su ostale skrivene u porodičnoj duši. Ljubav je najveća misterija zbog koje smo spremni da činimo nepojmiljive ludosti i uzvišena dela. Ljubav je ona sila u univerzumu koja nas izvlači sa sigurnog i ušuškanog mesta i postavlja na put iskušenja, transformacije i samospoznaje.