Za zrelu ljubav i uspešan partnerski odnos potrebno je da muškarac bude muškarac a žena žena. Ukoliko je taj razvoj prirodan, nije zaustavljen ili usporen traumatičnim iskustvima ili transgeneracijskim prenosom, dečaci postaju od maminih sinova tatini sinovi i muškarci, prelazeći tako na mušku stranu, a devojčice od tatinih ćerki postaju mamine ćerke i žene, prelazeći tako na žensku stranu.

Nevana, mlada žena od 35.godina, izrazito lepa i komunikativna, uspešna i veoma ambiciozna u poslu dolazi na porodični raspored zbog partnerskih problema.

• Imam sve, svoj stan, odlično plaćen posao, samo nikad nemam ljubav. – Ona uzdiše.
• Kako nemaš ljubav?
• Uđem sa nekim u vezu, zaljubim se do ušiju i onda se samo jedan dan razočaram i sasvim ohladim. Taj neko mi postane dosadan i bezvredan. Besmisleno mi je da provodim vreme s nekim ko me više ni na koji način ne privlači.
• Posle koliko vremena imaš taj doživljaj?
• Par nedelja ili najviše mesec dana.
• Šta se dogodi pre nego što se „razočaraš i ohladiš“?
• Može da bude bilo šta. Tako sam na kraju shvatila da je problem verovatno u meni. Na primer – Napiše mi poruku koja je banalna. Ili zaboravi da sam ga zamolila da mi kupi cigare. Priča nešto što mi je dosadno i ne primećuje da se smaram. Ili se jednostavno probudim i ne želim da ga vidim, besmisleno mi je da provedem vreme sa njim.
• Da li ti je posle nekad žao kada prekineš vezu?
• Uopšte nije. Oni su nekad ljuti ili tužni, a ja sam mrtva hladna. Zaista nisam bezosećajna osoba. – Opravdava sebe Nevena. – Vrlo sam vezana, emotivna i brižna kad su prijatelji u pitanju.
• Da li je tebe nekad ostavio neki muškarac?
• Nikad. Ja sam uvek ona koja ostavlja. – Kaže pobedonostno.
• Dobro, hajde da vidimo kako to izgleda. Izaberi predstavnika za sebe i potencijalnog partnera sa kojim bi mogla da ostaneš u ljubavi.

Nevena ustaje i bira vitku devojku kao predstavnika za sebe i starijeg naočitog muškarca kao predstavnika za potencijalog partnera. Postavlja ih jedno prema drugom skoro telima priljubljene. Grupa ne zna šta je Nevenina tema niti predstavnici koga predstavljaju.

Predstavnici se odmah razmiču. Predstavnik za potencijalnog partnera je namršten. Predstavnica za klijentkinju obilazi prostor skoro skakučući, zagleda se u članove grupe koji sede. Vitla okolo raspoložena i puna energije. Onda prilazi mladiću koji je odsutno gledao kroz prozor i koketno mu pruža ruku. Sama ga uvodi u konstelacioni rad. Gleda ga u oči, zavodljivo se smeška i njiše. On se na početku opire a onda pristaje da zaigra sa njom. Potencijalni partner se pomera u s ugao prostora.

• Ne mogu da verujem. Ovo je istina. – Nevena vrti glavom. – Baš tako bude kad se zaljubim. Uvek je to neko nov ili prilično nepoznat. Spazim ga i nije mi problem da se upoznam. Zapalim se ko baklja. Gorim od oduševljenja. Bukvalno ga obožavam i nije mi važno da li je oženjen ili slobodan. Sve mi izgleda kao u bajci.

U međuvremenu, njena predstavnica u radu, ostavlja mladića da stoji i opet leti igrajući po prostoru. Onda opet na sličan način izvodi još jednog čoveka, pa ga ostavlja i pošto više nema muškaraca pruža ruku ženi i želi da igra sa njom.

• Šta radiš? – pitam predstavnicu za klijentkinju.
• Svi su mi potrebni. Nesmem da stanem.
• Usporo svoje kretanje. Stupi u kontakt sa svojim osećanjima i izvedi samo pokret koji moraš da izvedeš. – Dajem instrukcije.

Ona načini još par sporih pokreta a onda se sruči na zemlju.

KONSTELATOR: Kako se osećaš?

PREDSTAVNICA ZA KLIJENTKINJU: Strašno mi je vruće. Muka mi je. Nešto me steže u grlu.

Predstavnik za potencijalnog partnera sada prilazi predstavnici za klijentkinju. Brižno se spušta do nje i briše joj znoj sa čela (iako u prostoru uopšte nije vruće). Predstanica za klijentkinju počinje da jeca i grli ga stežući ga jeko rukama.

U isto vreme i Nevena pored mene počinje da plače.

• Šta te rastužuje? – pitam je.
• Neznam. – Šmrca i plače.

KONSTELATOR: (predstavnici za klijenkinju) Kako se osećaš?

PREDSTAVNICA ZA KLIJENTKINJU: Toliko sam uplašena da ne mogu da dišem. Ne smem da ga izgubim. On je sve što imam. On je ceo moj svet.

KONSTELATOR: (predstavniku za potencijalnog partnera): Kako si ti?

PREDSTAVNIK ZA POTENCIJALNOG PARTNERA: Draga mi je i žao mi je što je tužna ali mi postaje naporno da se ovako drži na mene. Ja bih da se odmaknem malo. Ne zam šta da radom. Neprijatno mi je da je ostavim u takvom stanju.

PREDSTAVNICA ZA KLIJENTKINJU (vrišti i plače): Nemoj da ideš. Nemoj da me ostavljaš. Umreću bez tebe.

PREDSTAVNIK ZA POTENCIJALNOG PARTNERA: (pokušava da se odvoji i da je skine sa sebe): Iscepaćeš mi košulju. Pusti me.

Nevena na stolici se presamitila i rida na glas. Zamolim je da se ispravi, diše, pogleda scenu pred sobom.

• Pogledaj me. Ti znaš šta se dogodilo. Ko je to.
• Ne znam. – Nevena briše suze. – Stvarno ne znam. Samo sam užasno tužna i potresena.

Predstavnik za potencijalnog partnera se izvukao i odmakao jedan korak od predstavnice za klijentkinju. Ona leži na podu i plače. Zatim lupa pesnicom o pod kao neko dete.

KONSTELATOR: (predstavnici za klijenkinju) Koliko imaš godina u ovom trenutku?

PREDSTAVNICA ZA KLIJENTKINJU: Malo. Očajna sam i sasvim izgubljena.

KONSTELATOR (Neveni): Šta možeš da mi kažeš o mami i tati?U

NEVENA: Razveli su se kad sam imala pet godina. Ostala sam sa mamom.

KONSTELATOR: Pokaži mi predstavnike za mamu i tatu.

NEVENA: Neću.

KONSTELATOR: Šta te sprečava?

NEVENA: Neću. – I lupa u pod nogom kao nadureno dete.

U ovom trenutku mi je jasno da je klijentkinja regresirala na dečiji uzrast i da je predstavnik starijeg muškarca ustvari figura oca.

KONSTELATOR: Da li mogu ja da izvedem roditelje umesto tebe?

NEVENA: Molim te nemoj. Ne mogu više da podnesem.

KONSTELATOR: Onda ću prekinuti konstelaciju. Pre nego što to uradim, molim te samo da pogledaš svoju predstavnicu na podu kako plače kao dete i oca koji stoji iznad nje.

Nevena šumno diše i gleda.

KONSTELATOR: Kaži ocu. Tata, ti me nikad nisi ostavio.

Nevena se opet presamičuje i plače. Njena predstavnica se malo podiže sa poda i pruža ruke kaka predstavniku za oca. On se spušta pored nje i grli je. Čekam. Posle nekoliko minuta Nevena se uspravlja na stolici i gleda prema njima.

NEVENA: (umirila se mada joj brada i dalje podrhtava) Dok sam plakala bljesnula mi je jedna slika. Sećanje iz detinjstva koje nisam ni znala da imama. Vidim na svojim malim nogama roze baletske patikice. Mama je negde sa strane. Čak mi se čini da čujem i neku veselu muziku sa televizora. Tu je okićena novogodišnja jelka i puno poklona ispod nje. Čekam tatu. Znam da su pokloni od njega i znam da neće doći. Čekam tatu i neću da se pomerim sa mesta dok ne dođe po mene.

KONSTELATOR: I to još uvek radiš. Sediš ispod jelke i čekaš tatu. Ni jedan muškarac ne može da zameni tatu.

NEVENA: Tako je. Niko nije kao tata.

KONSTELATOR: Da li imaš snage da nastavimo dalje? Da li si spremna da prestaneš da čekaš tatu?

NEVENA: Jesam.

Ponekad, kao u ovom slučaju, postoji zavet koji smo dali u detinjstvu. Gledamo mamu i tatu kako se svađaju ili su u lošim odnosima i to nas jako plaši i boli. Jedinstvo u nama se cepa. Dete u svom magičnom svetu donese iracionalnu odluku, posle koje mu je lakše. Na primer: „Ja se nikad neću udati.“, „Mene niko više neće ostaviti.“, „Ja sve mogu sama i niko mi nije potreban.“, „Biću toliko neophodna i potrebna ljudima da neće moći da me napuste.“, „Neću nikad da porastem i zaljubim se.“… itd. I onda prođu godine i mi često sasvim zaboravimo svoje dečije zavete.

Međutim, povređeno dete u nama drži svoje obećanje i čeka da razreši konflikt za koji nije imalo snage ni kapaciteta u detinjstvu.

c