Postojimo kao polovi i težimo jedno ka drugom da bismo se upotpunili i rasli kroz zajedničko jedinstvo i celovitost. Kao u Platonovoj analogiji  mi tražimo svoju drugu polovinu  i deo duše od koga smo davno razdvojeni. Muškrac traži ženu osećjući da ona ono što mu je potrebno. Žena ide prema muškarcu pokrenuta svojom potrebom ka ucelovljenju. Zato se i zovemo polovi. Privlačimo se i odbijamo, prožimamo i povezujemo, sastajemo i rastajemo, stičemo iskustvo jedni o drugima i sazrevamo, stičemo iskustvo i manjamo se u svom kapacitetu za bliskost, ljubav, seksualnost i zajednički rast.

Muškarac i žena su različiti na svaki način. U vezi, mi stupamo u odnos sa nečim što je sasvim strano, nepoznato i novo za nas. Muškarci, kao i žene, prolaze kroz različite faze u svom sazrevanju i razvoju muževnosti, odnostno ženstvenosti, koja se pre svega ostvaruje kroz kontakt sa suprotinim polom. Mi nismo prazna tablica, već na nesvesnom nivou imamo arhetipsko kolektivno iskustvo, kao i porodično transgeneracijsko iskustvo predaka koje takođe deluje na izbor partnera, percepciju sebe, doživljaje i faze kroz koje prolazimo u našim ličnim ljubavnim i partnerskim odnosima. Pored toga, postoji značajan uticaj roditelja, bliskih osoba, autoriteta, vršnjačkih grupa, socijalne sredine, društvenih medija i drugih faktora, koji svako na svoj način, različitim uticajima, stavovima i obrascima, oblikuje našu percepciju ljubavi i partnerske veze.

Takođe, zrela partnerska veza zahteva da kažemo zbogom detinjstvu i adolescenciji. To znači da smo iskreno spremni da se posvetimo i ostanemo sa određenom osobom. Ako partner ne želi stabilnu vezu ili brak to obično govori o tome „da je tu samo u prolazu“ i da čeka sledeću priliku.

Partnerska ljubav zahteva da napustimo dečiju egocentričnost, naivni doživljaj samodovoljnosti, infantilu potrebu da uzimamo i dobijamo, da se neko brine o nama, štiti nas i zadovoljava nam potrebe, te da zakoračimo prema zrelosti, ravnoteži davanja i primanja, preuzimanju odgovornosti za život i lični rast u zajedničkom partnerskom deljenju.

Bračni par na ivici razvoda dolazi na porodične konstelacije. Oboje su u kasnim tridesetima i imaju ćerkicu od 7 godina.

KONSTELATOR: Šta je problem u vašoj vezi?

ONA: Suprug je više u kući kod svoje majke nego samnom i detetom. Odmah posle posla ode kod nje i dođe kod nas u stan uveče da prespava. Subotom ode da joj pomaže, a nedeljom se bar pet puta čuju telefonom. Kad je samnom i detetom nakako je pasivan i odsutan. Nema nikakvu inicijativu za zajedničke aktivnosti. Uopšte nemam muža.

ON: Moja žena je mentalno bolesna, zato i dolazi kod vas psihologa. (ljut je i brani se). Pored toga aljkava je i neorganizovana. Kuća je ko da je pala bomba od dečijih igračaka i razbacanih stvari. Skuva ručak dva puta nedeljno. Stalno mi nešto zamera i negde bi da ide da troši pare.

Žena hoće da se umeša ali je zaustavim.

KONSTELATOR: Tu situaciju rešavate tako što odlazite kod majke?

ON: Moja majka je izuzetna žena. Kod nje se zna red. Ja sam dijabetičar i kad stignem sa posla uvek imam skuvan i pripremljen ručak. Ispegla mi košulje tako da mogu da se pojavim ko čovek na poslu. Njoj mogu sve da ispričam i uvek me razume.  Razgovara samnom o temama koje me interesuju i pusti me da odmorim.

KONSTELATOR: U konfliktu, sa svoje strane, uvek je svako u pravu. Shvatam da oboje imate pimedba i zahteve. Pošto ste ovde na inicijativu supruge, da li ste svojevoljno spremni da postavimo konstelaciju i pogledamo situaciju sa strane metodom porodičnog rasporeda.

ON: To je ona htela, mene uopšte ne zanima vaš mambo-džambo. To je vaša stvar i moje žene.

KONSTELATOR: Onda neću raditi sa vama konstelaciju.

Supruga je negodovala. Gledali su i učestvovali u par radova i onda su napustili radionicu.

Zanimljiva stvar se dogodila posle nekoliko meseci. Suprug je došao sa majkom u konstelacionu grupu. Majka, zaista posebna žena, bivša univerzitetska profesorka u penziji ali veoma živa i otvorenog duha. On je seo pored nje kao neki đačić prvog razreda. Zgurio se sa svojih skoro dva metra i kršio ruke.

MAJKA: Sin mi je ispričao o vašem metodu i doživljajima koje je imao učestvujući u radu. Razgovarala sam i sa snajom koja sada nije došla, jer smo se tako dogovorile. Mislim da ste u pravu. Nešto nije u radu. Svesna sam da je njemu mesto sa svojom ženom i ćerkom, a ne samnom u kući. Otvoreno smo pričali o tome. (Obraća se sinu) Kaži joj.

ON: Jako sam uznermiren kad nisam u kući pored majke. To nisam nikom rekao.  da me ne bi osuđivali. Neznam razlog tome, ali se brinem kako je majka i osećam krivicu što je sama.

KONSTELATOR: Da li si sada spreman da pogledamo vaš odnos.

On je klimno glavom i potvrdio.

Konstelacija je pokazala majčinu traumu iz prošlosti. Pre nogo što je rodila Teodora majka je imala desetak neuspelih trudnoća, čak i nekoliko spontanih pobačaja dece u visokoj trudnoći od pet i sedam meseci. Zbog neke retke bolesti (zaboravila sam koje) plodovi su umirali u njenom stomaku. Kad je već odustala uspela je da iznese trudnoću do kraja. „On je bio moj božiji dar.“ rakla je sa suzama u očima, „Tako sam se uvek i odnosila prema njemu.“

Majka je u radu zagrlila svoju decu koja nisu mogla da žive, a Teodor svoju braću i sestre. Bilo je veoma dirljivo, sa mnogo suza.

„Ne mogu i ja da te napustim.“ – Rekao je majci ridajući.

„Dala sam ti život da ga živiš.“ – Odgovorila mu je. – „Ja ću biti tu gde jesam. Dobro sam. Mi smo dugovečna linija. Radujem se da gledam kako gradiš svoju porodicu i vaspitavaš svoju decu. Tebi je mesto sa njima.“

„Znam. Sada osećam veliko olakšanje.“ – Isptavio se i otišao kod predstavnika za svoju suprugu i dete. Snažno ih je zagrlio.

Ono što je u ovom slučaju zadržavalo Teodora pored majke je nesvesna lojalnost nerođenoj braći i sestrama. Na svoj način, on je pokušavao da nadomesti majci i prisustvo onih koji se nisu rodili i koji su je „ostavljali“

Posle nekog vremena supruga mi je ispričala da su se stvari neverovatno pokrenule na bolje. Ona se sa svoje strane potrudila da uvede bolji red i organizaciju u kuću i ishranu porodice. Suprug je radnim danom prestao da odlazi kod majke i samo bi se jednom dnevno čuli telefonom. Više se uključio u porodične aktivnosti i zajedničko provođenje vremena. Počeo je da pomaže ćerki u učenju i organizje kratke izlete sa porodicom. Kod svekrve bi išli nedeljom na ručak i svi bi se radovali tom susretu.

c