Znam da vam nije lako. Nije ni meni bilo lako, prvi put kod psihologa pre više decenija. Rvala sam se nekoliko meseci sa svojim Egom, srahovima, dostojanstvom i potrebom da mi se pomogne. Želela sam da sama rešim svoje probleme (ipak sam bila student psihologije u to vreme). Čitala sam sve što sam mogla da pronađem o svojim unutrašnjim stanjima i primenjivala vežbe i tehnike do kojih sam došla. U nekim stvarima sam napredovala i postizala rezultate, ali u ključnoj muci vezanoj za unutrašnju anksioznost i nesigurnost nikako nisam uspevala da pomognem sama sebi.

Prvo, u vezi posete psihologu, nisam imala poverenja da se stavim svoju senzitivnu dušu i bolna iskustva u nečije ruke. Onda sam se pitala da li ću i kako moći da ispričam o svojim mukama nekoj nepoznatoj osobi. Ljutila sam se što uopšte imam problem koji ne mogu da rešim i borim se sama protiv sebe. Bilo me je sramota da pokažem nekom drugom da sam slaba. Bojala sam se da ću plakati ili da neću moći da odgovorim na pitanja kao da sam nema i glupa. Osećala sam da sam ja kriva što imam problem, a svi drugi su „normalni“. Strepela sam od otvaranja. Šta ako se iz mene izlije neka tama koja će me preplaviti i progutati i iz koje mi više nema spasa?

A šta će da mi kažu prijatelji i poznanici ako se slučajno dozna? Da li će ljudi misliti da sam „pukla“, „imam šifru“, da sam mentalno nestabilna i nepouzdana? Da li ću osramotiti svoju porodicu i drage osobe ako pričam o njima? Možda će psiholog sve da iztračari nekom ko me poznaje?

Zazirala sam da će me psiholog kritikovati, loše okarakterisati moju porodicu, život koji vodim i ljude koje volim. Šta ako želi da me promeni na način kome se suprotstavljam i upućuje me da radim stvari koje ne želim? I naravno još hiljade najrazličitijih misli, pitanja bez odgovora i bezbroj strahova.

Uglavnom, ja sam otvorila ta vrata na kojima je pisalo „Psiholog“ sa srcem koje je lupalo sto na sat, suzama u grlu i bez vazduha u plućima. Za mene je to bilo neprocenjivo i izuzetno iskustvo. Pored mnogih dobrobiti u rešavanju ličnih problema takođe mi je vratilo poverenje u psihoterapiju i načine da se dođe do isceljućih uvida i postigne lična transformacija. Beskrajno sam zahvalna na tome.

Dakle, psiholozi su takođe obični ljudi kao i vi sa svojim vrlinama i manama, a i ličnim problemima i slepim mrljama. Nemamo „čarobni štapić“, natprirodne moći i nismo nikakvi šamani. Različite smo koliko god možete da zamislite po svemu što vam padne napamet – izgledu, temeramentu, ličnom stilu rada, profesionalnom i ličnom iskustvu, osobinama… Uglavnom radimo najbolje što znamo i umemo sa večnom misterijom ljudske duše.

Volela bih da mogu da vam kažem da će vam svaki psiholog pomoći u sagledavanju i rešavanju muka sa kojima dolazite. Međutim, to ne bi bila istina. Nekad to zavisi od stila rada i određene metodologije koju psiholog koristi a koja nekad prosto ne postiže dovoljno efikasne razultate sa vašim problemom, a nekad prosto ne „kliknete“ sa psihologom na ličnom nivou.

Pored toga, važno je da obratite pažnju na sledeće aspekte odnosa.

Poštovanje. Psiholog poštuje vas, problem sa kojim dolazite, vreme i novac koji ulažete u rešavanje svog problema. Ukolko steknete utisak da to nije slučaj – recute mu.

Privatnost. Sve što razgovarate sa psihologom je poverljivo i neće izaći izvan prostorije u kojoj razgovarate. Obično kažem klijentima u tom smislu „da ćutim kao grob i zaboravljam.“

Poverenje. Poverenje se gradi i zaslužuje. Ne očekujem, niti bi to bilo normalno, da imate poverenje u mene ili blo kog kolegu kada dođete na prvi susret. Međutim, posle nekoliko seanski razmotrite koliko imate poverenja u psihologa sa kojim radite.

Stručnost. Pitajte psihologa na prvom susretu za njegove reference a posebno iskustva u radu sa problemom kao što je vaš. Neki psiholozi su specijalizovani za određene oblasti – anksiozna stanja, granične poremećaje, porodične probleme, probleme u učenju, parnerske odnose, sportska postignuća, poslovni napredak…

Komunikacija. Važno je da imate doživljaj da vas je psiholog saslušao i da razume vaš problem, očekivanja i ciljeve koje želite da postignete. Naravno i za koje vreme pretpostavlja da možete da postignete rezultate. Dobro je da zajedno formulišete i razjasnite ove elemente.

U zavisnosti vašeg problema i od metodologije koja se primenjuje to može da bude veoma različito. Recimo od nekoliko susreta do nekoliko godina.

Strpljenje. Budite strpljivi. Moje iskustvo je da veoma mali broj ličnih problema može da se prevaziđe jednim ili iz nekoliko susreta.

Većina naših problema nije nastala preko noći, pa ne može tako ni da se reši koliko god dobru metodologiju psiholozi imali. Međutim, rešenje postoji. Zato istrajte u radu na svojoj transformaciji.

U prvom susretu uglavnom samo razgovaram sa klijentom. Upoznajemo se međusobno i nastojimo da razjasnimo šta su problemi sa kojim dolazi i koji bi mogli da budu ciljevi u daljem radu. Ako imam utisak da problemi prevazilaze moje znanje i iskustvo, preporučim mu kolege koje su kompetentnije. Trudim se da opustim klijenta i da odgovorim na sva njegova pitanja. Nastojim da ga razumem i osetim njegovo duševno stanje. Ponekad uradim neku „vežbu“ ili dam klijentu domaći zadatak do sledećeg susreta.

Dakle, ništa vam se strašno neće dogoditi na prvom susretu. Ukoliko imate potrebu da posetite psihologa budite otvoreni, iskreni koliko možete i dopustite sebi novo iskustvo. Ako ništa drugo, čućete sami sebe šta pričate o svojim teškoćama, ispoljićete neke svoje skrivene misli i osećanja i videćete da „dve glave ponekad pametnije misle od jedne“.