Na klijentsku stolicu seda Nena (38). Visoka i vitka, ispruža i skuplja duge noge, vrpolji se i smeška. U isto vreme krši prste na rukama i gleda me pravo u oči.

• Šta je problem? – Pitam je.
• Već pola godine imam stalni bol s desne strane stomaka. Nekad je slab i jedva osetan, a nekad se previjam u bolovima i gutam lekove.Bila sam na svim mogućim pregledima i ništa mi nisu našli. Posle jednog jakog napada, pre četiri meseca sam završila na Urgentnom. Vrištala sam, imala sam tako jake bolove da sam gubila svest. Pripremili su me za operaciju, otvorili, pregledali detaljno i zatvorili. Nisu našli ni upaljeno slepo crevo. U mom stomaku je sve odlično. Poslali su me kod psihijatra. A ja i dalje imam bolove…
• Da li sada osećaš bol?
• Malo… – Nena mi pokazuje gde je boli. – Posle operacije nisam imala ni jedan baš jak napad. Promenila sam ishranu, uzimam homeopatiju. Homeopata mi je preporučio porodični raspored.
• Izaberi predstavnika za sebe i bol koji osećaš. Nemoj da im kažeš šta su. Postavi ih u prostoru prema svom osećaju gde ko stoji i u kakvoj su relaciji.

Nena sledi uputstva. Bira jednu devojku za sebe i jednu stariju ženu koja hramlje za bol u stomaku. Postavlja ih na nekoliko koraka jednu od druge tako da se gledaju.

Devojka hoda po prostoru i skoro kao da će da zaigra. Vesela je. Starija žena, predstavnica za bol stoji u mestu zamišljena i kaže da joj je muka. Zatim se teško spušta i seda na pod. Onda joj se vrti u glavi i mora da legne. Devojka, predstavnica za klijentkinju počinje još brže da se kreće.

• Kako se osećaš i kako reaguješ na osobu na podu? – Pitam klijentkinjinu predstavnicu.
• Nervira me. – Nakratko se zaustavi a onda ode do prozora i gleda ka drveću. – Ne mogu da je gledam. Mrzim što je tako mrtva. Ja bih samo svetlosti, slobode… Trčala bih kroz neku lepu prirodu. Ovde sam zarobljena.
• Koliko imaš godina dok tako gledaš kroz prozor?
• Kao neka devojčica ili mlada devojka. – Odgovara ona podižući ruke ka zracima sunca.
• Da li se nešto dogodilo kad si bila na tom uzrastu? – Pitam klijentkinju. – Da li si izgubila nekog bliskog, da li si imala neku operaciju, da li je bilo…
• Mama je pokušala samoubistvo. – Klijentkinja počinje da jeca i ne može da se smiri neko vreme. – Imala sam 12 godina i izašla sam napolje u park sa drugaricama. Celo popodne smo sedele na klupi u parku, smejale se i pričala. Kad sam se vratila kući mame nije bilo. Zatekla sam tatu bledog kao zid. Rekao je da su mamu odvezli u bolnicu jer joj je puklo slepo crevo. Celu noć nisam mogla da spavam i molila sam Boga da joj bude dobro. Govorila sam u sebi: „Bože, ako treba nekog da uzmeš, neka to budem ja. Neka moja dobra majčica živi. Ja bez nje ne mogu.“

Ujutru se tata čuo telefonom s nekim iz bolnice i rekao mi da će biti sve u redu. Mama se vratila posle tri dana prilično ošamućena. Uglavnom je celu nedelju spavala i malo jela. Kad bih se vratila iz škole, legla bih pored nje i slušala kako diše. Ona bi me zagrlila i govorila da me voli najviše na svetu. To je bilo lepo.

Onda sam je pitala da li je boli rana. Rekla je da je sve bila lažna uzbuna. Nismo više o tome pričali.

Posle nekog vremena sam sabrala dva i dva prisluškujući razgovore. Mama je sumnjala da je tata vara sa koleginicom sa posla. Progutala je dve kutije tableta za spavanje.

Upletenostje termin koji se koristi da opiše način koji je osoba na nesvenom nivou, putem mehanizma identifikacije, vezana za člana porodice i/ili njegovu sudbinu ili deo njegove sudbine.

Bert Helinger je opisao upletenost kao „slepu ljubav“, misleći pri tome da su akcije upletene osobe motivisane jakim osećajem lojalnosti i ljubavi, ali zato što je identifikacija nesvesna, upletena osoba je slepa da pronađe drugi nači rešavanja problematičnih odnosa ili situacije, pa ih rešava kao što je to radla osoba sa kojom je identifikovana. Konstelacioni proces omogućava nesvesnoj upletenosti da postane vidljiva, tako da nam otvara prostor da napravimo različite izbore na našem putu, a da pri tom ostanemo povezani i u odnosu sa porodičnim sistemom. Iznošenje na videlo „upletenosti s ljubavlju“ daje nam mogućnost da razdvojimo i postanemo svesniosobe i/ili događaja sa kojima smo upleteni. To dovodi do povlačenja nesvesne identifikacije i otvara nam prostor da iz slepe ljubavi zakoračimo u mnogo svesniju i zdraviju povezanost.

Uplitanje je često povezano sa potiskivanjem traume „isključivanjem“, „zaboravljanjem“, „negledanjem“ ili „ignorisanjem“ onog što se dogodilo bilo u našem životu ili porodičnoj istoriji. To se događa iz mnogo razloga a najčešće zato što sećanje na određeni životni događaj, člana porodice i njegovu sudbinu uključuje doživljavanje nepodnošljivog bola, ljutnje, sramote, krivice ili tuge. Pokušaj da se neko ili određeni događaji isključe je uvek neuspešan, budući da to nastavlja da utiče na pojedinca i porodični sistem. Isključena osoba i/ili događaj prave poremećaj kako u funkcionisanju ličnosti, tako i u različitim delovima porodičnog sistema. Dokle god „isključeno“ ostaje nesvesno sistem će nastojati da ponovi određeni sklop ponašanja i iskustva.

c