Da li primećujete kada vaši prijatelji zavaravju sebe? Na primer, vaša drugarica je zaljubljena u čoveka koji joj ne uzvraća. Sin dolazi besan sa ispita na nepravednog profesora a vi znate da nije ni učio. Kažemo da smo neuspešni i promašeni u nečemu a probali smo jednom, ili čak ni jednom da ovladamo tom situacijom.

U porodičnim konstelacijama svoju unutrašnju sliku određenog problema, situacije koju želimo da pogledamo, razrešimo, odblokiramo, pokenemo projektujemo spolja preko predstavnika. Na taj način se razotkriva unutrašnja dinamika i oni aspekti koje važni za razrešenje problema izranjaju na površinu. Tada nam istina pljusne u lice, dopadalo nam se to ili ne.

Jedan od principa porodičnog rasporeda je poštovanje i pre svega se odnosi na istinitost. Istinitost u subjektivnom smislu je otvorenost da pogledamo sive i tamne zone svog  unutrašnjeg i spoljašnjeg života i prihvatimo da postoje. Često u tom sagledavanju vidimo tugu, sramotu, krivicu, neostvarene snove, zbunjenost, nesigurnost, strahova ali i takođe često zatamnjujemo, poričemo i skrivamo svoje kvalitete, zadovoljstvo, uspehe, postignuća, talente i životnu snagu.

Kad nešto od toga iznesemo na videlo, pogledamo u oči, osvetlimo kao deo celine, unutrašnja i spoljašnja slika i doživljaj više me mogu da ostanu isti. To otvara put za transformaciju i novi razvoj.

Zbog svega toga je veoma važno podržati klijenta da pogleda istinu o situaciji u kojoj se nalazi, sa svim teškoćama, izaovima i mogućim opasnostima. Takođe, da postane svestan svijih kvaliteta, resursa i snage koja mu omogućuje da prevaziđe prepreke i dosegne ciljeve.

Prizanje onog što jeste dolazi od klijenta, ne od konstelatora, terapeuta ili člana grupe.

Priznanje i poštovanje istine donosi olakšanje celom sistemu i otvara mnogo šire mogućnosti za članove porodice, grupu ili poslovni tim.

Kada je klijentkinja sela na stolicu lupkala je vrhom stikle o pod. Nasuprot tome, leđa su joj bila zalepljena za stolicu. Kazala je da ne može već dve godine da proda stan koji je nasledila od oca koji je iznenada preminuo pre tri godine. Kupci dolaze ali se ni jedan ne odluči za kupovinu iako su na početku veoma zainteresovani povoljnim uslovima.

Postavila je predstavnike za sebe, stan i kupca. Predstavnici nisu zanali šta je tema rada niti koga predstavljaju. Stan je osećao jezu, pritisak u grudima i rekao je da se oseća slabo. Kupac je naklonjeno krenuo ka njemu. Onda je Stan seo na pod i rekao da nema vazduha. Predstavnik za Klijentkinju, vidno emotivan klekao je do Stana i zagrlio ga.

Klijentkinja koja je sedela do mene je u čudu pljesnula rukama i uhvatila se za glavu. „Ja se još nisam oprostila sa pokojnim ocem!“ glasno je izgovorila. Njoj je u deliću sekunde bljesnuo uvid i bilo joj je jasno zašto ne može da proda stan koji je nasledila. „Baš je bilo ovako. Tati je pozlilo, a ja sam klečala pored njega dok je umirao. Ekipa iz hitne pomoći nije uspela da ga oživi.“

Šta je u ovom slučaju „Priznati ono što jeste“? Uvid koliko klijentkinja u svom biću povezuje prodaju stana sa opraštanjem od preminulog oca. S jedne strane, tu je šok od iznenadnog gubitka oca i nemoćnog svedočenja njegovoj smrti, tuga, skriveni doživljaj krivice da možda nije uradila sve što je mogla za očevo zdravlje, žaljenje i nedostajanje.

S druge strane, tu su mnogobrojna sećanja koje vezujemo za porodične prostore. Stanovi i kuće našeg detinjstva i mladosti, prostori u kojima živimo i radimo, nose veliki emotivni naboj: sećanje na mnoge godine naše života, doživljaje, drage uspomene, porodična slavlja i teške trenutke, razgovore, mirise zajedničkih obroka, u svakoj stvari slojeve sećanja i iskustva.

Zato je klijentkinji bilo porebno da još neko vreme dopusti proces žaljenja za ocem  i pozdravi se sa svojim uspomenama vezanim za fizički prostor. Da smisli kako da ih sačuva žive u sebi i izabranim predmetima koje je ponela iz očevog stana.

Tako se jednog dana nova porodica sa decom uselila u njen stan. Njoj je bilo drago i bila je mirna. Svoje dragocene uspomene je ponela sa sobom i u sebi.

x