Jedan od uobičajenih vrsta samosabotaže je odlaganje i odugovlačeje obavljanja određenih akcija. One najčešće nastaju zbog nedovoljne motivacije, anksioznosti, straha od prepreka, kritike i krajnjem slučaju neuspeha.

Postoje nekoliko akcija za hitnu pomoć koje možete da primenite odmah čim postanete svesni da radite protiv sebe.

1. Spremite prostor i sebe kao da ćete odmah preduzeti akciju.

Na poslu stavite na radni sto ono čime čete se baviti i sklonite sve ostale elemente. Ako želite da vežbate pripremite ranije i odmah obucite sportsku opremu. Pripremite svoju medicinsku dokumentaciju kad je u pitanju zdravstvena tegoba. Obucite se i našminkajte za izlazak i onda okrenite telefon… Budite kreativni i zabavljajte se.

• Odmah smislite kako ćete sebe nagraditi ako izvršite zadatak ili deo zadatka koji odlažete.

Nagrada ne mora da bude ništa veliko ali je važno da možete da je date sebi u bliskoj budućnosti. Jasno formulišete kako ćete sebe da obradujete. Na primer, kad moram da idem kod stomatologa (čega se bojim od kad pamtim za sebe), smislim posle toga kao nagradu za hrabrost posetu knjižari i kupovinu nove knjige (jer obožavam da čitam) ili neke kozmetičke sitnice, ili dogovorim kafu sa drugaricama…

• Postavite sebi pitanje: Koji je najmanji mogući korak koji mogu da preduzmeme upravo sada?

Kažite svom perfekcionisti da je sasvim uredu da učinite mali korak. Nešto je uvek bolje nego ništa. Naučno potvrđeno.

Istraživanja pokazuju da je kod odlaganja i odugovlačenja važno da na početku lestvicu postavite nisko. Kada neko vreme redovno radimo nešto što je lako i kratko (a korisno) dobijamo osećaj zadovoljstva, ispunjenosti i dodatne energije što je dobro za motivaciju. Kroz neko vreme malo podignite lestvicu.

• Akcija! Izvedite svoj mali korak.

Sada kada ste izvršili svoju malu hrabru akciju važno je da konstatujete kako se osećate i šta mislite. S jedne strane to služi da vas ohrabri da nastavite dalje ka svom cilju i takođe da bolje upoznate svog unutrašnjeg kritičara.

Evo primera; Ja uspešno sabotiram pisanje i dovršavanje knjige o porodičnom rasporedu već više godina (iskreno sramota me i da izračunam koliko).

1. Skuvam kafu, rasčistim radni sto, uključim kompjuter i uđem u poglavlje koje je na redu da ga pišem i sređujem.
2. Postavim sebi nagradu: Isto toliko vremena koliko pišeš može posle da igraš svoju omiljenu igricu na telefonu.
3. Pisaću 15 minuta svaki dan (što je najmanji mogući korak) a i preko toga ako me snađe inspiracija.
4. Akcija… Ponekad pišem i nekoliko sati, ponekad samo 15 minuta.

Osećam sa odlično i zadovoljno.

Kritičar uvek ima bezbroj svojih komentara kao: “Ništa ti to ne valja”, “Ko če to da čita?”, “Nikad ti to nećeš završiti”, “Nemaš dovoljno znanja za tu oblast”, “Loš si pisac”, “Dosadno je”, “To je previše veliki poduhvat za tebe”…

Onda se bavim sa unutrašnjim kritičarem što je sasvim posebna tema. Ako vas to zanima, pišite mi.

Za početak vežbajte ova četiri koraka.