Približava nam se Uskrs, vreme kada se šire porodice ponovo okupljaju – roditelji i deca, bake i dedovi, poneko od ujaka, stričeva i tetaka, snaje i zetovi, porodični prijatelji… Bez obzira da li su vam porodični susreti napeti i neprijatni ili opušteni i radosni, oni predstavljaju ritual koji koji nas povezuje sa porodičnom prošlošću, isto kao što je prilika da redefinišemo i potvrdimo sebe ko smo u sadašnjosti.

Nenad ima loš odnos sa svojim ocem. Njegov otac penzioner, nekada veoma uspešan čovek, odnosi se prema sinu sa kritikom i stalnim potcenjivanjem. Obično tokom ranijih prazničnih okupljanja bude varničeja, zajedljivih primedbi, a često izbije i svađa, pogotovo ako obojica popiju. Irenu njegovu ženu to nervira, pogotovo što posle Nenad viče na njihova dva sina.

Nenad je zvao oca i rekao mu da ove godine oni neće doći za Uskrs jer uvek izbije svađa. Otac je to prihvatio uvređeno i hladno. Posle je zvala njegova majka u suzama i molila ga da dođe sa porodicom. On je i nju nešto manje grubo odbio. Onda je svekrva zvala snaju Irenu pa su obe razgovarale i plakale, rastužene situacijom. Irena je pokušavala da opravda Nenada govoreći kako je pod stresom zbog posla i da je ljut na oca.

Sledećeg dana je svekrva povukla sledeći potez. Pozvala je i Ireninog oca (majka joj je preminula) i brata kod njih u kuću na Uskrs. Oni su naravno pritisli Irenu da bar ona dođe sa decom na slavlje. Onda su se naravno Irena i Nenad posvađali. Irena mu je prebacivala da je bezosećajan i grub prema majci koja sprema uskršnju gozbu s velikom ljubavlju, da se prepire oko besmislica sa ocem kao neki pubertetlija, da uskraćuje deci radostan praznik sa babom, dedama i ujakom. Nenad je govorio da mrzi porodična okupljanja i da je njegov otac sebčni tiranin. Počeo je da viče kako nikog ne želi da vidi. Irena je hladno odgovorila da ona ide sa decom a on neka sedi sam u kući i gleda u zid. Onda je otišla i spavala sa decom u sobi.

• Kako mogu da ti pomognem? – pitala sam Nenada.
• Šta da uradim? Bacio sam bombu i sad čekam da eksplodira.
• Da li ti je jasno šta je pravi uzrok problema?
• To što će otac opet da me provocira i kritikuje… – I onda je nastavio da nabraja sve očeve mane, nedostatke i situacije u kojima mu se zamerio.
• Koliko osećaš da imaš godina sad kada se žališ na oca? – prekinula sam Nenadovu crnu listu žalbi.
• Jedno četrnaest. – Nenad se zaustavio. – I još uvek se svađam sa ćaletom, ko dva jarca na brvnu.
• A koliko imaš stvarno?
• Preko četrdeset. – Nasmejao se. – Izgleda da samo delujem odraslo.
• Ko bi se radovao da dođeš na Uskrs?
• Znam da je majka kupovala i kuvala tri dana, mučenica, da nas ugosti i usreći. Vidim je kako sedi u kuhinji i briše suze jer sam rekao da neću doći. Mnogo je volim. Žao mi je i ne želim da je povredim. Ženini roditelji su dobri i veseli ljudi. Poštuju me i lepo se slažemo. Irenin brat je duhovit ko sam đavo i uvek nas sve zasmejava. Irena je dobra sa svima, a klinci će da polude od zabave i poklona.  – Nenad je odmahno glavu. – Pa i matori, ako se ne okomi na mene, zna da priča dobre priče.
• Imaš dve varijante – da ostaneš kući i „gledaš u zid“ kako je tvoja supruga rekla i da odeš tamo gde si bacio bombu i suočiš se sa rezultatima. Postaviću ti jedno pitanje, a ti nemoj da mi odgovoriš, nego razmisli kad kreneš kući i odgovori iskreno sebi.
• Slušam, pucaj.
• U čemu se osećaš snažnije – da ostaneš pri svojoj odluci i ne odeš na porodično okupljanje ili da odeš kao zreo čovek sa svojom ženom i sinovima?
• Razmisliću.

Na uskršnje jutro, Nenad je prvi ustao i rekao porodici: „Idemo svi zajedno.“

Ako vam ova priča zvuči poznato, ne bi me čudilo. Porodična okupljanja su veoma emotivna i mogu da izazovu veliku količinu anksioznosti i probude neraščišćenje konflikte i neizgovorene reči. Neki ih posmatraju kao praznu obavezu i oni su im više opterećenje nego radost. S druge strane, bez obzira na često ambivalentna osećanja, imamo potrebu da nam dođu, da se odemo, da se ponovo susretnemo, povežemo, pripadamo…

S druge strane, porodična okupljanja nam takođe omogućuju da testiramo lični identitet kao i porodične veze. Kada se okupimo sa svojima, babama i dedama, roditeljima, braćom i sestrama, rođacima, prepliće se prošlost i sadašnjost na mnogo načina. Imamo prilike da doživimo kontinuitet porodice, povezanost više generacija, sa svim novim promenama koje su nastale u nama i izvan nas.

Evo nekoliko praktičnih saveta sa porodična slavlja i okupljanja:

1. Gledajte članove porodice, okupljene rođake i prijatelje „očima ljubavi“. Ako je potrebno setite se njihovih dobrih osobina, lepih situacija i radosnih trenutaka koje ste zajedno podelili.
2. Izrazite svoju zahvalnost i pozitivno se osvrnite na predhodni period.
3. Ne potežite konfliktne teme – dobro znate koje su u vašoj porodici, ne moram ja da vam kažem. Pogotovo preskočite politiku.
4. Nemojte da kritikujete i osuđujete bilo čije ponašanje. Ako ne možete da kažete ništa dobro, ćutite.

Porodična okupljanja nisu mesta za „ispravljanje krive Drine“, vaspitavnje dece i raščišćavanje konflikata.

• Budite umereni u piću. Preterano konzumiranje alkohola može u nama da pokrene nesvesne izlive ljutnje, nezadovoljstva ili tuge čemu nije mesto ni vreme.
• Uživajte sa svojim dragim ljudima. Prihvatite ih takve kakvi su – vaši su. Budite zajedno u slavlju. Setite se i onih kojih više nema za prazničnom trpezom. Pokažite svojoj deci i unucima dušu porodice u kojoj su svi prihvaćeni i voljeni ma kako različiti bili i kojim putevima išli u životu.