„U svakom haosu postoji komos, u svakom neredu tajni red.“

Karl Gustav Jung

Postoje neke jednostavne istine koje možemo da vidimo u svim ljudskim odnosima. Bert Helinger ih naziva „prirodnim poredkom“ koji je otkrio kroz eksperimentisanje i posmatranje. Na osnovu toga je razvio metodologiju i način rada u sistemskim konstelacijama.

Važno je naglasiti da ovi sistematski principi nisu zakoni ili pravila, oni su više nalik idejama koji ako se na poštuju, ili nemaju dovoljno u vidu, dovode sistem u stanje stresa i povećane napetosti. Kada se ovi principi primenjuju i vodi se računa o njima, svaki sistem (poslovni, porodični, školski…) funkcioniše mnogo opuštenije, efikasije i sa manje stresa, a članovi sistema imaju doživljaj da su na dobrom mestu.

Ovi principi su nevidljivi na površini. Oni su nalik mašineriji koja je prekrivena nekom spoljnom formom pod kojom se ne vidi. Njihovo razumevanje i prepoznavaje bazira se na posmatranju, isprobavanju i testiranju koje vodi ka rešenju postavljene teme ili problema. Da bi se to postiglo potrebno je razumevanje svega što deluje i svih uključenih elemenata. Promena jednog dela sistema utiče na sve ostale delove.

Postoji savest koju osećamo i koja funkcioniše tako da održava red u sistemu. Ona je prvenstveno vezana za pripadnost grupi. Pomoću nje, na nivou nesvesnog, postoji povezanost između različitih sistema u koje smo uključeni. Unutrašnja dinamika skrivernih relacija i potrebe unutar grupe koji prate sledeći poredak ili principe:

1. Potreba/pravo na poštovanje.

Onome što jeste mora biti dopušteno da bude ili drugačije rečeno,  istina mora da izađe na videlo. Ponekad je sasvim dovoljno da hrabro pogledamo u oči nekom aspektu svog života i da već to dovede do promene i napretka.

Dolazi mi na razgovor mlada učiteljica. Priča nezaustavljivo jedno pola sata u pravcu „ja sam super, volim svoj posao, sve je divno u mom životu, cvetiči i leptirići.“ Pitam – Šta ćeš ti kod mene kad je sve super?

 Onda proguta knedlu i kaže da je najzad dobila pre dva meseca posao u novoj školi. Pored svog iskustva i svega što je pokušala razred je ne sluša i ne poštuje. Ne zna šta da radi. Nikad ranije nije imala situaciju da je deca ne prhivataju. Oseća se bespomoćno i očajno i zaista joj je važno da promeni tu situaciju.

• Potreba/pravno na pripadanje  

Važno je da svi delovi sistema budu transparentni i uljučeni u celu slike. Ukoliko se neki deo sistema zanemaruje, skriva, previdi ili isključuje to negativno a često i blokirajuće deluje na celi sistem.

Tvoji učenici su prvi razred? – pitam je.

Ne. Dobila sam treći razred i direktor je rekao da su bili odlično odeljenje. – odgovara sležući ramenima.

• Šta je bilo sa njihovom predhodnom učiteljicom?
• Nisam je upoznala. Kolege su mi rekle da se ozbiljno razbolela i otišla u prevremenu penziju.
• Šta misliš kako je deci koja izgube učiteljicu za koju su vezani i koju su zavoleli?
• Tužni su. Nedostaje im. Teško im je da prihvate osobu koja dođe umest nje. – Klijentkinji su se otvorile oči i osmehnula se. – Sad mi je jasno zašto su tako odbojni prema meni. Hvala ti.

Predložila sam joj da priča sa decom o predhodnoj učiteljici i da im dozvoli da izraze svoje misli i osećanja. Takođe, da se čuje sa svojom predhodnicom da joj oda priznanje i da porazgovara o načinu na koji je radila, kao i deci iz razreda i njihovim osobinama. Klijentkinja je čak otišla i korak dalje i dovela staru učiteljicu na jedan čas da se vidi i ponovo izgrli sa decom.

• Potreba/pravo održavanja ravnoteže između davanja i primanja.

Bitno je da davanje i primanje bude u ravnoteži. Na taj način se izbegavaju mnoge negativne posledice i konflikti u međuljudskim odnosima. Između ljubavnih partnera, poslovnih saradnika, braće i sestara dobro je da postoji ravnoteža davanja i primanja.

Za razliku od toga, između roditelja i dece, lakara, pomažućih profesija (psihologa, pedagoga, sveštenika…) i klijenata, nastavnika i dece na postoji ravnoteža davanja i primanja.

Na jednom od kasnijih sastanaka pričala mi je kako joj nije bilo lako da gleda kako deca istinski vole njenu predhodnicu ali da je nakon toga razred postao mirniji, deca su počela bolje da uče i da joj se spontanije obraćaju.

„Oni su samo deca.“ Rekla učiteljica.“Ja ću se truditi da radim sa tim malim glavama najbolje što mogu.“

• Potreba/pravo na poredak.

Oni koji su prvi (stariji) imaju prvenstvo nad onima koji su kasnije došli u sistem. Hijerarhija je važna za dobro funkcionisanje svakog sistema. Kako narod kaže „Mora da se zna ko kosi a ko vodu nosi.“

„Moram da priznam da me Branka, predhodna učiteljica mog razreda, mnogo dobro uputila ko je kakav od dece i dala mi je gomilu ideja kako da im pristupim. Osećam veliko poštovanje prema njoj i mislim „dobro je da učitelj ima učitelja“. Ja sad nekako osećam da i ona stoji pored mene i pruža mi podršku kad uđem u učionicu. Čak sam stavila i njenu fotografiju na zid što su deca dočekala sa aplauzom. Sad smo svi dobro, odlično radimo i družimo se i ja sam opet ponosna što sam učiteljica.“

Tokom sistemskih konstelacija ovi principi su ključni za prepoznavanje dinamike i skrivenih relacija koje su dovele do zastoja i teškoća.

Na osnovu predhodno navedenih ideja porodične konstelacije iznose na videlo na koji način smo upelteni u porodični sistem (ili bilo koji drugi sistem) i koji su koraci koje je potrebno preduzeti da bismo se ispeleli iz nesvesne lojalnosti, da bismo dosegli rešenje problema i omogućili slobodan tok ljubavi i životne energije.