Frustrirani, nestrpljivi, nervozni, besni… Da, normalno je biti ljut – i vi ste ljudsko biće. Iako ljutnja stvara razne probleme, ona je povezana sa rešavanjem frustracija a time i sa našim zdravljem i srećim. To je životna energija koja je okrenuta u pravcu prevazilaženja prepreka i zastoja – unutrašnjih i spoljašanjih.

Evo nekih zapažanja o ljutnji i osećanjima koje su sa njom povezana.

Sruši tu prepreku.

Kod male dece najbolje vidimo prirodnu ljutnju – kad im prekinemo igru, uzmemo igračku, odbijemo želju, tražimo da prekinu određeno ponašanje. Za nekoliko trenutaka se zacrvene, telo promeni stav pa često i gurnu, bace, lupaju nogama i viču. Prirodna ljutnja je kratka, eksplozivna i burna. Povezana je sa našim institom za samoodržanje i agresijom.

Tokom procesa socijalizacije mnogi od nas ne nauče kako da se nose sa ljutnjom pa je zamenjuju takozvanim sekundarnim osećanjima koje okolina lakše prihvata. Tako mesto da pokažemo da smo ljuti, ućutimo, postanemo zajedljivi, pasivno agresivni, hladni, preljubazni, plačljivi, uvredljivi, kritični, nezadovoljni…

Najčešće smo ljuti i frustrirani kad smo zaustavljeni u kretanju prema određenom cilju bilo iz subjektivnih ili objektivnih razloga. Udaramo u zid i ne možemo da nađemo rešenje ili izlaz i situacije. Uložili smo energiju, pokrenuli se i sad smo došli do vrata koje ne znamo kako da otvorimo i nastavimo dalje.

„Iza ljutnje stoji tuga, iza tuge stoji ljutnja.“

Ponekad tugu zamenjujemo ljutnjom i obrnuto.

„Besna sam što me tako ostavio posle tri godine veze. Smo SMS poruka i gotovo! Ne javlja mi se na pozive, đubre jedno.“ Onda počinje da plače. „Mnogo sam tužna, razočarana i povređena.“

„Sve su roditelji davali bratu. On jedva dobar, ja uvek odlična u školi. Njega uvek hvale i veličaju, ja kao da ne postojim.“ Klijentkinja cvili i briše suze. Onda se naglo uspravi. „Ustvari sam ljuta kao ris na nepravdu!“

Lakše je biti ljut nego bespomoćan

„Taj moj sin jedan mali smrad. Objašnjava mu dva sata matematiku a on me gleda ko tele u šarena vrata. Vičem na njega da misli i vežba zadatke. Lupim mu ćušku a on počne da plače i zove mamu.“

„Šta te ljuti.“ – Pitam oca osmogodišnjeg dečaka.

„Pa ne znam šta da radim. Ne znam kako da mu pomognem da nauči. Bespomoćan sam u stvari.“

Perfekcionisi su češće ljuti.

Kada imamo veoma visoke kriterjume i zahtevamo od sebe i drugih savršenstvo vrlo je verovatno da ćemo uglavnom biti frustrani, nezadovoljni i ljuti. Pristup „stvari su crne ili bele“ i takav sam ljuti i nas a obično i našu okolinu.

Ljutnja dovodi do razdvajanja.

Ljutnja je jako i neprijatno oseanje i može da unese veliki razdor u poslovnim i ljubavnim odnosima. Ljudi su uglavnom skloni da reaguju na nekoliko načina zavisno od ličnosti i situacije.

Prvi je da začute, zahladne i zauzmu odbojan stav prema osobi na koju su ljuti. Uglavnom očekuju da taj neko razume u čemu je stvar i pribegne nekom obliku izvinjenja, razgovora i raščišćavanja konfliktne tame. To su oni koji na primer sa vama prestanu da razgovaraju a vi nemate pojma zašto se to događa.

Drugi su pasivno agresivni način. Oni vam neće direktno reći svoje primedbe, zamerke i mesta zbog kojih se osećaju povređeni ali će indirektno biti zajedljivi, gunđati, praviti opaske i na druge načine pokazivati svoje nezadovoljstvo.

Treći tip su osobe koje se razljute i kažu i šta misle i šta ne misle samo da bi vas naljutili i maskirali svoju povređenost. To može da obuhvata psovke, vređanja i spisah vaših grehova deset godina unazad.

Svaki od ova tri primera komunikacije će dovesti do razdvajanja, distanciranja i zahlađenja odnosa bez konstruktivnog rešenja.

Jedini smisaoni način da se ljutnja iskaže je direktno i jasno, vezano za temu i oblast u kojoj se neko oseća frustiran, povređen ili da mu je naneta nepravda. A onda da se sasluša odgovor i agrumenti druge strane.

Ljutnja dobija pažnju.

Jasno je da je vrlo neprijatno kad je neko ljut. Tada se obično i mi ljutimo (na neki od svojh načina) ili pokušavmo da smirimo situaciju ili da nađemo neko rešenje. To je naravno velika količina pažnje pa makar i negativna za „ljuticu“.

Deca, takođe često provociraju roditelje na ovaj način, tako što nesvesno ili polusvesno rade stvari koje će roditelje da iznerviraju. I negativna pažnja je pažnja.

Ljutnja se može transformisati u korisnu akciju.

Ljutnja ima veliku pokretačku snagu da se promene odnosi, okolnosti i uslovi u kojima se nalazimo. Ona nam daje energiju da srušimo prepreke, pobedimo suparnika, borimo se da dostignemo ciljeve koji su nam važni.

„Ljut sam na samog sebe. Osramotio sam devoju. Izvređao sam prijatelje. Pola se ne sećam šta sam radio. Ne želim to u svom životu. Od danas više ne pijem.“ I tako i bi.

Sigurno se i vi sećate situaciju u svom životu kada ste se na ljutili i promenili neke važne situacije i odnose. Radovaće me da mi pišete o tome.