ARKONA – Agencija za psihološko savetovanje

Imala sam osam godina i provodila sam leto kod bake na selu. Te noći sa sanjala kako dva mladića ulaze kroz kapiju, prolaze dvorištem i nose televizor. To je bilo početkom sedamdesetih a moja baka još nije imala taj fascinantni aparat u svojoj kući. Ispričala sam joj san za doručkom a ona se slatko smejala i odmahnula rukom. Šta se dogodilo? Popodne se uz škripu otvorila kapija i dva mladića su donela televizor i smestila ga u bakinu dnevnu sobu na njenu radost i sveopšte oduševljenje celog komšiluka. Ustvari, mom ujaku u Beogradu je iznenada iskrsla prilika da kupi novi televizor u boji. U isto vreme, njegove kolege su kolima išle na službeni put i prolazile kroz bakino selo, pa je po njima mogao da joj pošalje svoj stari crno-beli televizor. Tako je moja baka dobila svoju kutiju sa pokretnim slikama a ja vidoviti san.
Svakom od nas se desilo nešto slično, bar nekoliko puta u životu. Ceo dan nam je padao na pamet neko koga dugo nismo videli, pa smo ga kasnije sreli ili je zazvonio telefon. Imali smo čudnu napetost u stomaku ili neodređenu nervozu i zabrinutost pa se dogodilo nešto nepredviđeno loše. Videli smo prijateljicu kako se upoznaje sa mladićem i nekako smo odmah predosetili da će se njih dvoje venčati. Rekli smo sinu da će dobiti devet na ispitu, iako se nije baš mnogo trudio učeći, i on je stvarno dobio devet. Kako smo to sve mogli da znamo?
O takozvanoj vidovitosti i vidovitim ljudima postoje zapisi još od najdrevnijih vremena. Civilizacije nezavisne jedne od drugih, u vremenski i prstornom okviru, svedoče o postojanju i važnosti vidovnjaka i proroka. Oni imaju važno mesto u Egiptu, Sumeru, Kini, Indiji, judaističkoj, muslimanskoj i hrišćanskoj tradiciji. Mi danas, u savremeno doba, često govorimo o intuiciji, predosećanju ili šestom čulu.
Vidovitost bismo mogli da odredimo kao sposobnost da znamo, sa manjom ili većom tačnošću, događaje koji će se desiti u budućnosti, ili sposobnost da znamo i tečno svedočimo o događajima u kojima nismo učestvovali ili ljudima koje ne poznajemo. Kada imamo više informacija o osobi ili situaciji nego što realno svesno imamo i kada ne znamo kako i odakle znamo to što govorimo i osećamo, a činjenično je tačno, ili se ispostavi da odgovara realnosti, onda govorimo o aktiviranju šestog čula.
Vidovitost je podrobno ispitivana u proteklom stoleću i postoji mnoštvo teorija koje nastoje da objasne ovu zanimljivu pojavu. Najtvrdokorniji materijalistički orijentisani naučnici, vidovitost uglavnom objašnjavaju time da mi imamo mnogo više informacija nego što smo ih svesni. Po toj teoriji, mi bukvalno pamtimo svaku reč, zvuk, sliku, osobu koju smo ikad videli, kako iz svog života tako i iz kontakta sa drugim ljudima, preko različitih medija i iz događaja u svojoj okolini. Budući da imamo mnogo više informacija nego što smo ih svesni, kada mislimo da nam je prordilo šesto čulo, mi ustvari postajemo svesni nečeg što smo već znali, ili smo jednostavno žrtva slučajnog sticaja okolnosti.
Prema umerenijoj struji intuicija je jedna od sposobnosti naše ličnosti, isto kao što su i sposobnost mišljenja, osećanja ili percepcije. Po toj teoriji ona je izraženija kod žena, nego kod muškaraca, i kod introvertnih ljudi nego kod ekstravertnih, i pretežno je nesvesna i nerazvijena. Budući da je povezana sa arhetipovima i kolektivnim nesvesnim, koji predstavljaju nataloženo iskustvo ljudske rase, oni joj omogućavaju da bude u kotaktu sa riznicom predačkog iskustva. Šta bi to praktično značilo? Intuicija je naša nesvesna sposobnost da spojimo raconalne, emotivne, spoljne informacije, plus arhetipske sadržaje u jedinstveni kvalitet, koji ih sve objedinjuje i prevazilazi po svojim karakteristikama. Naravno postoje i druge naučne koje ovaj fenomen objašnavaju Teorijom polja i Matriksa kao sveoštom povezanosti svih bića i pojava u univerzumu. Tu je takođe Anštajnova teorija relativiteta pomoću koje se vidovitost tumači zakrivljenošću dimenzije vremena.
Duhovni pristup, vidovitost objašnjava preko principa postojanja različitih svetova od kojih su viši superiorniji u odnosu na one koji su niži. U okviru ovakvih tradicija obično postoji jedan plan, astralni plan ili Akaša zapis, na kome je odraženo sve ono što je bilo jeste i biće. Obično se smatra da je prošlost nešto što dobar vidovnjak jasno može da pročita a da je budućnost u formiranju, tako da postoje određene i raznolike tendencije, od kojih se samo neke ostvare u budućnosti.
Obično se kaže da postoje ljudi koji su prirodni vidovnjaci i oni koji su intuiciju razvili različitim vežbama. Prema istraživanjima, svako treće dete je do uzrasta od sedam godina, izvestilo tačno o nekom događaju ili okolnostima za koje nije moglo da zna. Recimo, moj sin je sa četiri godino ustao jedne subote i rekao da je njegov drug, naš kumić upravo u pozorištu. Mi se sa kumovina nismo čuli nedelju dana, niti je on razgovarao sa svojim drugom, niti su oni znali da će deca ići u pozorište jer je njihov deda došao to jutro i odveo ih. Rekli smo mu da je pogrešio a ispostavilo se da je bio u pravu. Njegov drug je zaista to jutro išao sa dedom u pozorište.
Posebno jaka intuicijsku veza postoji između roditela i dece, braće i sestara, osobe koje su veoma zaljubljene, biliske i povezane međusobno. Vidovite često postaju i ličnosti koje su imale kliničku smrt, iskustva na granici života i smrti, traumatične ili stresogene događaje, koje su prošle kroz borbu sa teškom bolešću ili ostala bez dragih osoba za koje su bile veoma vezane. Većina takozvanih “prirodnih“ vidovnjaka će vam ispričati neku takvu priču vezanu za svoj život. Druga kategorija su vidovnjaci koji su razvijali svoju sposobnost u okviru nekih psiholoških ili spiritualnih sistema. To su osobe koje su recimo radila na svojim snovima, umetničkom izražavanju ili se bavila astralogijom, tarotom, feng šuijem ili Ji Đingom kao medijumima kroz koje uobličavaju informacije o mogućem toku energija i razvoju budućih događaja.
Intuicija je sposobnost koja može da se razvija, odnosno mi možemo da postanemo svesniji informacija koje nam šalje naše šesto čulo. To je dokazano mnogobrojim studijama i istraživanjima. Svi smo mi vidoviti. Imamo sposobnost da racionalno sagledamo određenu situaciju, da postanemo svesni svojih osećanja u vezi nje, da vidimo kako stvarno stoje stvari u realnom svetu, da dopustimo nesvesnom umu koji sadrži predačku mudrost da prepozna sklopove i da nam ukaže na najverovatniji pravac razvoja te situacije. Međutim, mi se najčešće bojimo i zanemarujemo ovaj unutrašnji instikt. Prvi razlog je u tome što smo od detinjstva učeni da ga ignorišemo i odbacujemo. Materijalističko obrazovanje i vaspitanje stavlja naglasak na racionalni, logični, verbalni um i odbaciju sve one sadržaje koji se previše oslanjaju na emocije, neformalnu kreativnost i intuiciju. Svima nam je govoreno da odbaciomo ono što ne možemo racionalno da potkrepimo. Drugo, mi se bojimo nepoznatog. Intuicija uvek nosi elemente nesvesnog i nepoznatog što nam oduzima doživljaj potpune kontrole u životu. Treće, mi često vezujemo svoju inticiju i predosećanje za loše, strašne ili nesrećne događaje. Ali ona nas takođe upućuje i usmerava nas prema onim ljudima i situacijama koje mogu da nam donesu uspeh, radost i napredak. Budući da su loši događaji zastrašujući, mi vidimo samo jednu stranu medelje. Četvrto, intuiciju je potrebno razvijati i proveravati da bismo mogli da je ispravno koristimo.